Економија
Полемика око немачких субвенција за изградњу Интелове фабрике чипова: Бацамо новац кроз прозор
"Интел" је првобитно најављивао да ће изградња фабрике коштати 17 милијарди евра, али је у међувремену та сума повећана на 27 милијарди евра и на крају на чак 30 милијарди евра
Америчка група "Интел" жели да изгради фабрику полупроводника у Саксонији-Анхалту, уз помоћ немачке државе од готово 10 милијарди евра. У немачкој јавности се ових дана води дебата да ли су субвенције добро потрошене или је ова инвестиција ипак скупо плаћена.
У марту 2022. године "Интел" је објавио да жели да изгради фабрику полупроводника и од тада се води дебата о условима под којима долази у Немачку. Присталице су поздравиле план као важан успех на путу ка технолошкој независности Немачке и ЕУ од Азије, и посебно Кине, док су критичари упозорили да ова инвестиција игнорише европске потребе и да не оправдава милијарде субвенција.
Идеја о изградњи фабрике чипова у Магдебургу родила се 2021. године под утицајем пандемије короне. Као и друге компаније, произвођач полупроводника жели да, поред САД и Азије, изгради производне капацитете на трећем највећем продајном тржишту, у Европи, како би могао флексибилније да одреагује на проблеме у ланцу снабдевања. Планирано је да фабрика производи прве полупроводнике најраније 2027. године.
"Интел" је првобитно најављивао да ће изградња фабрике коштати 17 милијарди евра, али је у међувремену та сума повећана на 27 милијарди евра и на крају на чак 30 милијарди евра. Савезна влада је првобитно издвојила 6,8 милијарди евра, али је та обавеза сада повећана на 9,9 милијарди евра.
Ово се само делимично може објаснити скупљим трошковима изградње, због актуелне инфлације. "Шпигл" пише да су већи трошкови показатељ да "Интел", већ планира следећу, скупљу генерацију машина.
Да ли су субвенције оправдане?
"Интелови" инвестициони планови у Магдебургу били су контроверзни од самог почетка. Док у Саксонији подржавају овај пројекат, стручњаци за чипове и економисти су неповерљиви и критиковали су обим субвенција.
Дебата о високим субвенцијама је углавном ескалирала због изјава Рајна Гропа, председника Лајбницовог института за економска истраживања у Халеу и професора економије на Универзитету у Магдебургу.
"Бацамо новац кроз прозор. Зашто и даље треба давати субвенције тако великим компанијама", питао је Гроп.
Одговор му је убрзо стигао, јер је промптно реаговала ЦДУ-Саксонија Анхалт, а шеф посланичке групе је чак довео у питање субвенције које добија Гропов институт.
Критичари овог пројекта указују и да "Интел" заправо уопште не производи проводнике са величином чвора од 18 нанометара и више, који су најпотребнији немачкој аутомобилској индустрији, већ да америчка компанија снабдева рачунарску индустрију.
Иако "Интел" наводи да жели да отвори 10.000 радних места, "Шпигл" наводи да ће у фабрици бити ангажовано 3.000 радника.
Државни врх се нада хиљадама нових радних места која би требало да допринесу расту привреде. Локалне власти Саксонију-Анхалт већ виде као једну од водећих инвестиционих локација у Европи, а изградњи се не противе чак ни еколошке партије, иако је најављено да ће за изградњу фабрике бити потрошено 35.000 тона челика, и више од 600.000 кубика бетона, а у погонима ће се користити разне токсичне хемикалије. Чак и Левица и Зелени су заговорници овог великог пројекта - с једне стране то је јер је најављено огромно улагање из САД и Берлина, тако да град и ова савезна држава не сносе велики ризик.
