Кинеска доминација у соларној енергији: Зелена будућност Запада биће црвена

Трошкови производње соларне енергије у свету у 2023. години први пут ће надмашити трошкове производње нафте, подаци су Међународне агенције за енергетику (ИЕА): 380 милијарди долара биће потрошено на соларну енергију, а на производњу нафте 370 милијарди долара.

Ако у наредној деценији соларне ћелије које складиште енергију из сунца у значајној мери замене потражњу за нафтом и гасом, ко ће бити највећи губитници и што је још значајније: ко ће бити највећи добитници, поставља се питање у тексту "Фајненшел тајмса".

Највећи део соларних панела на које ће свет ове године потрошити више него на нафту долази из само једне земље: Кине. Она производи 80 одсто свих соларних панела на свету.

Како напомиње ИЕА, кинеска доминација је још израженија кад се погледа цео ланац снабдевања. Кина производи 85 одсто светских залиха соларних ћелија, 88 одсто полисилицијума и 97 одсто материјала који чине језгро соларних ћелија.

Кинески успон у доминацији у овој области био је брз. Европљани су предводили у тој трци 2005. године, са Немачком која је производила петину материјала потребних за производњу соларне енергије.

До 2010. године Европа је инсталирала осам од сваких десет соларних панела у свету, али је производила само један. Ове године, Кина ће производити осам од десет соларних панела у свету, а само у 2023. инсталираће више соларних капацитета него што су Сједињене Америчке Државе инсталирале откако су Американци купили своје прве панеле раних седамдесетих година прошлог века.

Фактори који су довели до оваквог успона исти су они који су од Кине начинили производну радионицу света: јефтин капитал, брза одобрења регулатора, заштита од стране конкуренције, нижи трошкови рада, одлична мрежа добављача и брзо растућа домаћа потражња.

Подсећа се да су САД и Европа зацртале себи рок да до 2030. преполове емисију угљен-диоксида, а да је до 2050. године сведу на нулу. Да би постигли те циљеве, огроман део смањења емисије мора да дође од преласка са хидрокарбона на соларну енергију.

Кинеске компаније подлежу тарифама САД и ЕУ због дампинговања соларних панела на међународном тржишту од 2012. и 2013. године. Али утицај на растући удео на глобалном тржишту Кине био је ограничен.

Кина сада показује да две стране могу да играју ову игру. Тако је забранила набавку чипова од "Мајкрона", једног од водећих америчких произвођача, а кинеско Министарство трговине је објавило да разматра ограничења на извоз технологије за производњу екстра великих соларних плочица — које производи готово искључиво Кина.

И САД и ЕУ најављују велике субвенције за производњу соларних панела, али с обзиром на величину ових тржишта, није реално очекивати да ће ово имати значајнијег утицаја на трендове у индустрији.

"Иако је болно признати и можда није политички прихватљиво то рећи, сурова је истина да ће у производњи соларних панела, као и у другим зеленим технологијама, укључујући електрична возила, зелена будућност Запада бити црвена. Бити завистан од државе коју је ЕУ прогласила 'системским изазовом' а САД је види као главног ривала је проблематично", наводи "Фајненшел тајмс".

Ипак, шира истина је да Европљани, Американци и Кинези насељавају малу планету. Необуздана емисија гасова са ефектом стаклене баште из било којег од ова три народа може да поремети климу толико да нико не може да живи у њој. Како би обезбедили опстанак својих грађана, лидери ових нација мораће да нађу начина да сарађују поред императива да се надмећу.