Колико је "чиста" зелена енергија: Права цена струје из ветрењача

Тврдње да је енергија ветра "еколошка" често не узимају у обзир штетне ефекте које ови пројекти могу имати на дивље животиње и екосистеме, чиме се скрива "права цена" таквих пројеката.

Пројекти енергије ветра могу угрозити птице које лете у њиховој близини и изазвати смањење њихове популације; може штетити морском животу због загађења буком и утицати на раст биљака у региону где се налази. Вођен субвенцијама које даје савезна влада, раст пројеката ветрогенератора изазвао је забринутост око кумулативних утицаја, који имају на животну средину, пише "Епок тајмс".

Широм света повећава се незадовољство због ветроелектрана. У Сједињеним Државама, људи су се противили постављању ветротурбина у језеру Ири због забринутости због утицаја који би тај пројекат имао на животну средину.

Наопака екологија: Десетине шкотских ветрењача раде на дизел

У Њу Џерсију, демонстранти су тражили да се паузира развој ветропарка на мору за који тврде да је довео до насукавања делфина и китова на обалу.

У Норвешкој, климатска активисткиња Грета Тунберг успротивила се предлогу да се изграде две ветроелектране на пашњацима Самија. Сами су једини аутохтони народ који је признат у ЕУ и наводе да ће њихова традиција узгоја ирваса бити доведена у опасност због ветроелектрана.

Опасност по птице и китове

Лопатице ветрогенератора могу бити фаталне за птице. Када су прве комерцијалне електране на ветар покренуте у Сједињеним Државама, нису узели у обзир утицај који би пројекат имао на птице и друга летећа створења попут слепих мишева. Не само да птице страдају у судару са лопатицама, већ на слепе мишеве утичу промене ваздушног притиска које су резултат ротације лопатица.

Верује се да пролиферација ветротурбина представља значајну опасност за популацију орлова за коју се каже да је већ у опадању у одређеним регионима.

Анализа Асошијејтед преса показала је да упркос великом броју страдалих орлова, број кривичних случајева криволова није повећан - што сугерише намерни "компромис" између угинућа птица и спровођења чисте производње електричне енергије.

Процењује се да ће десетине дозвола за пројекте ветропаркова, који су или одобрени или на чекању, довести до убијања око 6.000 орлова током више деценија.

У раду из 2013. године процењено је да је просечна годишња смртност птица у Сједињеним Државама због судара на ветрогенераторима 234.000. Са отприлике 50.000 мегавата инсталираног капацитета у земљи, ово износи око 4,68 угинућа птица по мегавату.

Бајденова администрација је поставила циљ да до 2030. године постави 30.000 мегавата ветрогенератора на мору. Са 4,68 угинућа птица по мегавату, ово би могло довести до угинућа додатних 140.000 птица годишње.

Уградња ветротурбина, као и бука која се ствара њиховим радом могу штетно утицати на китове.

Прошле године, званичник Националне управе за океане и атмосферу (НОАА) североисточног научног центра за рибарство (НЕФСЦ) упозорио је да се не постављају пројекти ветрогенератора на обали Нове Енглеске, јер би то угрозило популацију китова у региону.

У 2011. било је око 478 ових створења, а 2022. њихов број се смањио на 350. У јануару је републикански представник Џеф Ван Дру затражио да се прекине са радом на пројектима ветропаркова у Њу Џерсију након што се "невиђени" број китова насукао на обалу.

Климатске и еколошке промене

Пројекти ветропаркова и турбина мењају станишта на којима се налазе, вегетацију и друге пејзажне карактеристике региона. Постављање ветропарка захтева стварање отворених простора. Огромни отворени простори имају тенденцију да повећају брзину ветра. Такве мале промене могу довести до пораста температуре и смањења нивоа влажности.

Више температуре ноћу могу узроковати да биљке испуштају више угљендиоксида него обично. Овај угљен-диоксид је неопходан за раст биљака. Отпуштањем ЦО2, раст биљака може бити погођен. У пољопривредним областима где су постављене ветротурбине, то би могло значити ниже приносе усева.

Студија из 2018. показала је да енергија ветра може утицати на климу мењањем граничног слоја атмосфере и подизањем површинске температуре континенталне САД за 0,24 степена Целзијуса.

Утврђено је да је ефекат загревања најјачи ноћу, а ноћни ефекат загревања примећен је на 28 оперативних ветроелектрана у САД.

Студија из 2010. године открила је да ће "утицаји ветротурбина на површинске метеоролошке услове вероватно утицати на пољопривредну праксу, као и на заједнице које живе у стамбеним зонама око фарми".

Ни јефтина, ни поуздана

Поред огромних еколошких трошкова, енергија ветра није тако јефтина као што се тврди. За електричну енергију ветра се каже да је јефтинија од алтернатива као што су угаљ и гас, тако што се обично наводи мерење познато као нивелисани трошкови енергије (ЛЦОЕ).

Међутим, ЛЦОЕ не говори целу причу, наводи "Епок тајмс". Он само рачуна трошкове производње електричне енергије када извор енергије заправо производи електричну енергију. ЛЦОЕ не укључује све трошкове укључене у производњу електричне енергије непрекидно, што је неопходно да би електрична мрежа била поуздана.

На пример, ветроелектране не производе електричну енергију када нема ветрова, или се њихова производња енергије смањује када су ветрови спори.

У таквим ситуацијама, електране на угаљ и гас морају да покрију недостатак производње. Електране на гас и угаљ које се држе у стању приправности имају веће оперативне трошкове него када би радиле 24/7. Као такви, ови трошкови се морају узети у обзир приликом израчунавања стварне цене енергије ветра.

У раду из 2023, Вејд Алисон, математичар и физичар са Универзитета Оксфорд, израчунао је цену производње електричне енергије из ветра са ефикасношћу од 100 одсто. Открио је да ако ветар дува брзином од 10 метара у секунди, произведена снага долази до 600 вати по квадратном метру.

Да би се испоручило 3.200 милиона вати електричне енергије - што је планирана производња нуклеарне електране "Хинкли поинт" са нултом емисијом угљеника у Енглеској - постојала би потреба за 5,5 милиона квадратних метара под турбинама.

Међутим, стварни учинак енергије ветра је много лошији, јер се прорачуни заснивају на стопостотној ефикасности, навео је он. Просечна ефикасност ветра турбина је само између 35 и 45 процената. То значи да турбине на ветар у просеку могу да претворе само 35 до 45 процената заробљене кинетичке енергије у електричну енергију.