Гасни џекпот: Зашто Европу плаши пројекат Русије и Турске?

Москва и Анкара покрећу највеће међународно гасно чвориште. Пројекат су одобрили компанија за нафтоводе и природни гас "Ботас" и енергетска берза "Епиас". ЕУ је забринута: имиџ и економски губици назиру се на хоризонту. Какве ће погодности добити Русија и Турска и чега се плаше у Европи, пишу РИА Новости.

Зашто граде

Владимир Путин је на форуму Руске енергетске недеље предложио изградњу још једног гасовода и чворишта. Из Турске гориво ће ићи у треће земље, пре свега у европске, ако то желе.

Како је крајем октобра рекао турски министар енергетике и природних ресурса Фатих Донмез, радови су већ почели.

"Увек смо имали за циљ да постанемо гасни центар", нагласио је он.

Чвориште је дистрибутивна локација повезана са инфраструктурним објектима. Тамо тече гас и тамо се формира његова цена.

Ретка прилика

Како напомињу у Гаспрому, пројекат је користан свима, Москви, Анкари и Бриселу. На ово указују и аналитичари.

"Турска ће на транзиту из Русије у Европску унију зарадити много више него сада, мада се то, наравно, не може сматрати потпуном заменом за Северни ток: капацитет сваког од њих је 55 милијарди кубних метара. Турски је 31,5, 'Плави' – 16", објашњава Леонид Хазанов, независни индустријски стручњак.

Заменик генералног директора Фонда за националну енергетску безбедност Алексеј Гривач подсећа да су Турци са идејом чворишта "носили деценијама", а сада им се снови могу остварити.

"Турска ће погодити џекпот за гас – снабдеваће Европску унију не само из Русије, већ и из Азербејџана, Ирана и Туркменистана. Међутим, то ће захтевати прилично велика улагања, која влада и локалне нафтне и гасне компаније морају негде да пронађу", додаје Хазанов.

"Анонимни" гас

Уколико пројекат буде спроведен, Русија ће послати део сировина у Европу. Упркос негативној политичкој ситуацији, Европљани ће добити гас у "безличном" облику, на ком неће писати одакле је дошао. Наравно, ЕУ ће сносити одређене трошкове, ​​али ће купити јефтинији гас.

Стратешки губици нису искључени. На пример, постоји ризик да Немачка Турској уступи статус највећег европског гасног чворишта.

ЕУ је забринута због пројекта и уверава да ни за шта неће куповати руски гас. Министар индустрије и трговине Чешке Јозеф Сикела признао је у интервјуу за турски лист "Дња" да увоз нафте и гаса изазива озбиљне контроверзе у Европи, посебно у погледу Русије.

"Јасно је одакле долази овај гас. Ваљда га Европа неће купити", рекао је Сикела.

Постоји избор

Експерти сматрају да је жеља ЕУ да диверсификује снабдевање енергијом један од ризика за ново чвориште. Према проценама Гаспрома, од 1. јануара до 15. октобра испумпавање у Европу смањено је за 41,4 одсто (за 63 милијарде кубних метара) у односу на исти период прошле године. Према неким прогнозама, у 2022. години корпорација би могла да изгуби до половине свог извоза у европске земље.

"Заиста постоји проблем са недостатком потражње за вишком горива, а медитеранско чвориште би могло да га реши", изјавио је Николај Непљујев, економиста и консултант за приватне инвестиције.

Он је такође рекао да је питање у ставу ЕУ – колико је јака жеља да се додатно ограничи увоз гаса из Русије.

"САД ће наставити да врше притисак на Европу, јер такво чвориште им уопште није потребно, тренутно 70 одсто америчког извоза течног природног гаса иде на европско тржиште. Вашингтон ће покушати да утиче на владу, укључујући санкције", оценио је Хазанов.

Поводљивост Брисела зависи од интереса за стабилне испоруке горива и погоршања економске ситуације.

Ове зиме не очекује се погоршање кризе: практично сва европска складишта гаса су попуњена. Међутим, шеф Међународне агенције за енергетику (МЕА) Фатих Бирол упозорио је да би следеће године ситуација могла бити много гора.

"Европа је генерално у опасности да изгуби руски гас из гасовода од децембра, a Москва неће продавати гориво ако се уведе горња граница цена. Као резултат тога, како је израчунала МЕА, у фебруару ће складишни простори бити практично празни - неће остати више од 20 одсто. И то чак и ако се задржи садашњи ниво увоза гаса, који је за осам месеци порастао за 65 одсто", закључио је Бирол.