Економија
Анализа РТ Балкан: Шта значи рекордан ниво девизних резерви и где Србија чува своје злато?
Вредност златних резерви је тренутно око 2,3 милијарде евра, односно око 10 одсто девизних резерви
Девизне резерве Србије на крају маја су достигле највиши ниво откад се прате подаци. Њима се, тврде у НБС, обезбеђује покривеност која је готово двоструко већа од стандарда. Само током ове године девизне резерве су порасле за 2,67 милијарди евра и сада вреде близу 22,1 милијарду евра.
Из централне банке наводе да је тренутним девизним резервама обезбеђена покривеност новчане масе М1 (коју чине готов новац и депозитни новац, односно потпуно ликвидна потраживања небанкарских субјеката према банкарском систему) од 180 одсто и 5,8 месеци увоза робе и услуга.
Структуру девизних резерви Народне банке чине девизе на рачунима у иностранству, обвезнице најразвијенијих земаља, специјална права вучења и резервна позиција код Међународног монетарног фонда, злато и ефективни страни новац.
Пре две године у трезоре НБС је унета и последња тона злата која је стајала у иностранству.
Вредност златних резерви је тренутно око 2,3 милијарде евра, односно око 10 одсто девизних резерви. Од јула 2021. године, Народна банка Србије злато чува у својим трезорима.
Стручњаци сматрају да је опција чувања злата "код куће" боља опција, нарочито у овим нестабилним геополитичким временима пуним неизвесности.
Професор на Економском факултету у Нишу Бобан Стојановић каже за РТ Балкан да је за сваку земљу добро да има што више резерви у девизама и у злату.
"С једне стране то је добра вест, јер значи да ћемо ипак неке потенцијалне проблеме економске природе лакше решити, јер злато увек може да се претвори у ликвидни новац. С друге стране, то значи да се део неких прилива усмерава ка девизним резервама, што значи смањење животног стандарда становништва, јер би тај новац могао да се убаци у систем и да утиче на повећање животног стандарда. Треба имати девизне резерве, али сразмерно својим економским потенцијалима и способностима", сматра професор Стојановић.
Рекордна тражња централних банака за златом
Прошлу годину посебно је обележила тражња за златом од стране централних банака, јер су купиле 1.136 тона злата, што представља највећу тражњу од када се води евиденција, показују подаци Светског одбора за злато.
Према њиховој статистици, у политици девизних резерви Грчке доминира злато са 55 одсто укупних резерви и 114,2 тоне на крају прошле године. Пољска има 228,7 тона, али је учешће злата далеко мање у укупним резервама, свега осам одсто. Румунија има 103,6 тона, а Мађарска 94,5 тоне злата.
Бугарска има 40,8 тона, а одмах иза је Србија са 38,5 тона која је у средини у региону Централне и Источне Европе по висини златних резерви.
На другој страни су земље попут Чешке у чијим политикама управљања девизним резервама злато не игра битну улогу, где злато чини тек 0,5 одсто са око 12 тона. Слично је и у Хрватској која има нешто испод две тоне злата.
Сједињене Америчке Државе са чак 8.133 тоне што је 67 одсто укупних резерви, имају имају највише злата у резервама на свету. Друга је Немачка са 3.355 тона, а трећа и четврта су Италија и Француска са нешто мање од 2.500 тоне злата у својим трезорима, Русија пета са 2.298 тона, а шеста Кина са 2010. тона.
С друге стране, неке богате земље као што су Канада и Норвешка уопште немају злато у својим девизним резервама.
Из НБС наводе да су током десет година континуирано увећавали златне резерве куповином злата највеће финоће, 99,99 одсто, из домаће производње. Осим тога, НБС је куповином злата у иностранству увећала златне резерве за још 12 тона. Крајем 2019, за девет тона, а затим крајем 2020. за још три тоне.
"Водимо рачуна и о правилном распореду, структури, односно диверсификацији девизних резерви. Доказ томе је и повећање резерви злата на рекордно високе нивое - крајем маја 2023. златне резерве тежиле су 38,5 тона, што је два и по пута више него крајем 2012. године када је количина износила 15,3 тоне", објашњавају у Народној банци Србије.
Наведене куповине злата обављане су на међународном тржишту у Лондону, преко једне од најкредибилнијих међународних институција - Банке за међународна поравнања из Базела. До средине 2021. године чуване су на посебним рачунима у трезорима у Берну.
"У оквиру резерви злата, а чувано у трезорима у иностранству, стајала је и још једна тона која је преостала из поступка сукцесије. Она је чувана у трезорима у Лондону, код Банке Енглеске. Закључно са јулом 2021, када је увезена последња тона из Лондона, НБС је, у амбијенту појачане глобалне неизвесности, а у складу са праксом репатријације злата и других централних банака у матичне земље - попут немачке, холандске, аустријске, пољске, мађарске и румунске централне банке - увезла и вратила у земљу, односно у своје трезоре, свих 13 тона злата из иностранства", наводе у Народној банци.
Враћањем злата у матичну земљу НБС је настојала да повећа расположивост и сигурност златних резерви у периодима кризе и неизвесности.
С обзиром да се девизне резерве налазе у облику различитих финансијских актива, на чију вредност утичу кретања на међународном финансијском тржишту, ниво девизних резерви се константно мења и у зависности од тржишних фактора. Ту је реч о кретању стопа приноса на међународним тржиштима, међувалутним односима и тржишној цени злата. Девизним резервама се управља како би се остварио одређени принос, уз превасходно поштовање начела сигурности и ликвидности.
"Злато је сигурно, за разлику од девиза, које могу, а то искуство смо имали са швајцарским франком, да изгубе на вредности. То је сигуран пласман, али су трансакциони трошкови велики, јер није исто када купујете и када продајете злато. У принципу, што више резерви у чврстој вредности је боља опција од пласмана у неке валуте на које могу да утичу промене на берзи", објашњава професор Стојановић.
Ниво девизних резерви се константно мења током времена. У складу са приливима и одливима средстава у девизним резервама, али и у зависности од тржишних фактора. И сама структура резерви се мења.
"Девизне резерве превасходно имају за циљ да обезбеде ликвидност земље у плаћањима према иностранству. Приливи и одливи из девизних резерви, између осталог, настају и по основу интервенција НБС на домаћем девизном тржишту у циљу очувања релативне стабилности курса динара према евру. У том контексту, по основу интервенција НБС, нето куповином девиза, у првих пет месеци ове године девизне резерве су увећане за 1,5 милијарди евра, што чини готово 60 одсто повећања резерви у 2023 години. Тиме се кумулирају резерве које повећавају отпорност наше земље на шокове из међународног окружења", објашњавају у централној банци.
У складу са међународном праксом, као и код других централних банака средства из класа активе које чине девизне резерве могу се чувати у земљи и иностранству, у складу са уважавањем основна три принципа управљања резервама: сигурности, ликвидности и профитабилности.
У НБС тврде да управљају девизним резервама веома одговорно и да се оне улажу конзервативно - у депозите искључиво код финансијских институција као што су централне банке, међународне финансијске институције и првокласне стране комерцијалне банке, као и у најквалитетније државне хартије од вредности.
