Народна банка наставља са заоштравањем монетарних услова: Поново подигла референту камату

Народна банка Србије је саопштила да је Извршни одбор, на данашњој седници, одлучио да повећа референтну каматну стопу за 25 базних поена, на ниво од 6,25 одсто. Повећана је и стопа на депозитне олакшице – на пет одсто, као и стопа на кредитне олакшице – на 7,5 одсто.

Како наводе из НБС, при доношењу овакве одлуке Извршни одбор је проценио да је и даље потребно наставити са умереним заоштравањем монетарних услова како не би дошло до раста инфлационих очекивања и како би се осигурало да се инфлација нађе на опадајућој путањи и врати у границе дозвољеног одступања од циља у хоризонту пројекције. Преношење досадашњег повећања референтне каматне стопе на каматне стопе на тржишту новца, кредита и штедње указује на ефикасност трансмисионог механизма монетарне политике путем канала каматне стопе.

Истовремено, одржавањем релативне стабилности курса динара према евру Народна банка Србије знатно доприноси ограничавању ефеката преливања раста увозних цена на домаће цене, као и укупној макроекономској стабилности у условима повећане глобалне неизвесности.

Подсетимо, Народна банка Србије је у мају задржала референтну каматну стопу на нивоу од шест одсто и то је било први пут од априла прошле године да референтна каматна стопа није подигнута. Тада је наведено да, након пооштравања монетарних услова које НБС спроводила од октобра 2021. године, Извршни одбор сматра да би требало сагледати пуне ефекте претходно спроведених монетарних мера.

Сада, међутим, из НБС наводе да инфлаторни притисци на глобалном нивоу и даље изазивају забринутост иако су светске цене енергената, пре свега електричне енергије и гаса, али и других примарних производа смањене, а показатељи који указују на застоје у глобалним ланцима снабдевања и контејнерске транспортне трошкове готово у потпуности враћени на нивое пре пандемије.

Извршни одбор је навео да се инфлација постепено смањује у великом броју земаља, али да су нивои на којима се налази и даље релативно високи. Притом, базна инфлација спорије опада од укупне у многим земљама, чему доприносе повишена инфлациона очекивања и фактори с тржишта рада, а пре свега даљи раст зарада, што указује на то да борба централних банака са инфлацијом још увек није завршена. О томе говори и чињеница да су водеће централне банке, Европска централна банка и Систем федералних резерви, поново у мају повећале своје референтне каматне стопе.

"То би требало да допринесе очекиваном даљем слабљењу глобалних инфлаторних притисака. Извршни одбор истиче неопходност вођења опрезне монетарне политике, пре свега због неизвесности у погледу дужине трајања сукоба у Украјини и расположивости и цена енергената у наредном периоду. Такође, неизвесност је и даље присутна у погледу даљег кретања базне инфлације у многим земљама, а важан фактор биће и будуће одлуке монетарних политика водећих централних банака имајући у виду њихов утицај на услове на међународном финансијском тржишту и на токове капитала према земљама у успону", кажу у НБС.

У складу са очекивањима Извршног одбора, инфлација је достигла врхунац у марту и успорила у априлу на 15,1% међугодишње, највише под утицајем успоравања раста цена хране, које су у претходном периоду и највише доприносиле инфлацији. Слично је и у случају базне инфлације (мерене променом индекса потрошачких цена по искључењу хране, енергије, алкохола и цигарета), која је у априлу успорила на 11,1%.