Анализа РТ Балкан: Има ли краја расту цена некретнина и кирија у Србији?

Цене кирије у Европи константно расту, а и Србија је једна од земаља у којима је подстанарима све теже да измире месечне обавезе, јер су оне и за око 30 одсто веће у односу на претходне године. Упоредо са рентом, расле су и цене квадрата, а стручњаци за некретнине процењују да би у наредном периоду у најбољем случају могле да се стабилизују на овако високом тренутном нивоу, али да не очекују већи пад.

Указују да ће кретања на домаћем тржишту зависити од глобалних дешавања и од стања у европској привреди.

Инвеститори и станодавци "повукли ручну": Цене квадрата и кирија коначно у паду

У Европској унији су станарине у првом кварталу у односу на исти период 2022. порасле за 2,9 одсто, а цене некретнина за 0,8 одсто, али колико је скупље доћи до крова над главом у Европи најбоље показује статистика за период од претходних 13 година.

Од 2010. до првог квартала 2023. године, су цене кирије у ЕУ порасле за 20 одсто, а цене стамбених некретнина за чак 46 одсто.

У току овог периода су цене квадрата порасле у 24 државе чланице ЕУ, а највише у Естонији, где је раст чак 200 одсто, а у Мађарској нешто мало мањи и износи 180 одсто. Подстанари у 26 земаља ЕУ плаћају скупљу кирију, а највећи издатак су имали такође у Естонији где је рентирање стана поскупело чак око 212 одсто и у Литванији за 165 одсто. Пад цена је забележен у три ЕУ државе, Грчкој - за 14 одсто, Италији - девет одсто, као и на Кипру - два одсто.

У Србији је укупан број купопродаја на тржишту непокретности у првом кварталу 2023. године био мањи за чак 9,5 одсто у односу на исти период 2022. године, док је истовремено укупан обим новчаних средстава повећан за 2,6 одсто. Стручњаци сматрају да овај пад броја купопродајних уговора треба схватити као прве сигнале "хлађења" тржишта некретнина у нашој земљи.

Виши директор и руководилац одељења за процене и саветовање консултантске фирме за некретнине ЦБРЕ Небојша Нешовановић каже за РТ Балкан да се не очекује даљи раст цена некретнина у Србији, већ стагнација или пад. Он напомиње да су цена квадрата у Србији, тренутно на нивоима које раније нисмо могли ни да замислимо.

"Цене диктирају финансијски инвеститори, који не купују стан да би у њему живели, већ као вид штедње или инвестиције. Кретање цена ће зависити и од привредне ситуације, која ће се прелити из Европе. Ако економије уђу у рецесију, ако дође нека нова финансијска криза и некретнине ће ићи на доле. У последњих шест месеци је ситуација стабилнија, али ће даљи ток зависити од економске ситуације у Европи. Берзе су кренуле прошле године да падају, али су се стабилизовале и имамо раст, инвеститори су се умирили. Инфлација се смирује, али су каматне стопе и даље високе. Видећемо како ће се привреда изборити и да ли ће моћи да плаћа те високе камате. Успоравање привреде ће утицати и на кретања на тржишту некретнина", указује Нешовановић.

Он напомиње да ће, ако европска привреда крене да се опоравља и ако не буде неких ломова берзи и банка, то и код нас проћи прилично безазлено. У супротном, ако тамо дође до озбиљних ломова, и у Србији ће тржиште стати и доћи ће до озбиљне стагнације, а можда чак и пада цена.

"Тржиште свакако успорава, биће мања понуда, а очекује се и пад тражње. Понуда станова ће зависити и од ефикасности администрације за издавање грађевинских дозвола и колико банке буду вољне да финансирају изградњу. Очекујем да ће бити конзервативније него што су биле до сада. На страни тражње, ситуација ће зависити од кретања у привреди. Релативно мало можемо да утичемо на домаће тржиште, јер се политика банака пресликава из Европе. Можемо само да нагађамо и да чекамо шта ће се тамо дешавати", сматра Небојша Нешовановић. 

Иако је један значајан број потенцијалних купаца остао ван игре због погоршања услова финансирања, у огласима се може видети да продавци и инвеститори за сада не спуштају цене. Према подацима са тржишта некретнина у највећим градовима забележен је тек благи пад цена квадрата у мају и на почетку јуна.

И када је у питању куповина и најам, најтеже је скућити се у Београду, где су просечне цене квадрата од око 2.500 евра од почетка године благо пале на 2.470 евра. По општинама у престоници цене се драстично разликују, а у агенцијама кажу да, упркос паду тражње, цене нису кренуле у рикверц у свим општинама - у некима, попут Новог Београда и Звездаре цена квадрата стагнира или чак благо расте.

Тржиште некретнина у Србији отпорно на кризу: Број купаца опада, али цене квадрата и даље расту

"Тржиште некретнина у Србији се полако стабилизује и у наредном периоду се не очекују веће осцилације. На основу података са нашег сајта видимо да је дошло до пада цена квадрата у Београду, али и осталим градовима у Србији. Међутим, постоје и изузеци, јер ситуација није иста у свим општинама у Београду. Осим потражње, на цене утиче и локација, али и тип некретнине. Тако је на пример, на Новом Београду дошло до благог раста просечне цене квадрата у односу на први квартал 2023. године када је цена износила 2.586 евра, док је просечна оглашена цена у јуну 2.602 евра", каже за РТ Балкан Александра Михајловић, са портала "4зида".

Кирија мања и за 200 евра

Највећа разлика, када су у питању тренутно оглашени станови у односу на прва три месеца ове године је у централним градским општинама, где су цене у просеку пале за око 200 евра. Квадрат је на Савском венцу у првом кварталу коштао око 3.812, а сада се продаје по 3.612 евра, док је на Врачару за квадрат било потребно издвојити 3.361, а сада продавци траже 3.178 евра по квадрату. Ова разлика заправо представља појефтињење од око пет одсто.