Брисел би да опљачка Руску централну банку и новац да Украјини?

Европска унија сукобила се са Европском централном банком око планова да искористи профит од више од 200 милијарди евра замрзнуте имовине Руске централне банке за помоћ у реконструкцији Украјине, објавио је "Блумберг" позивајући се на упућене изворе.

Званичници у извршном делу ЕУ су се супротставили председници ЕЦБ Кристин Лагард која је у име банке упозорила да би потези против санкционисаних приватних компанија могли да угрозе финансијску стабилност еврозоне и ликвидност заједничке валуте, казали су за "Блумберг" извори који су тражили да остану анонимни.

Лидери ЕУ сагласили су се на самиту у Бриселу прошлог месеца да опрезно крену са радом на плану ванредног пореза на добит остварену над непокретном имовином, при чему је Европска комисија првобитно рекла да ће изнети предлог овог лета.

Међутим, тај рок се помера на време након летње паузе комисије, посебно јер су ЕУ и ЕЦБ у сукобу, а земље чланице су сада такође подељене око те две позиције.

"Фајненшел тајмс": Зашто је ЕУ подељена око пљачке руске имовине

Комисија се супротставила аргументима ЕЦБ, рекавши да је било некаквог ризика, када је имовина првобитно била блокирана у фебруару 2022, до сада би се остварили.

Ове несугласице су постале видљиве у четвртак на састанку министара финансија еврозоне којем су присуствовали Лагард и извршни потпредседник Комисије Валдис Домбровскис.

Председница ЕЦБ је на састанку рекла да би порез на неочекивани приход могао да поткопа евро и да доведе до поновног размишљања међу власницима резерви, рекао је за "Блумберг" неименовани извор.

Она је напоменула да је сума која је у питању далеко већа од неколико милијарди које би тај потез донео Украјини. Рекла је да би било каква одлука требало да се деси само ако је и Група седам укључена.

Лагардова је одмахнула главом док је Домбровскис износио контрааргументе комисије и њен аргумент за опцију ванредног пореза, преноси "Блумберг" позивајући се на свој извор.

Неке државе чланице су поновиле Лагардин опрез, док су друге приметиле да је питање како напредовати, а не да ли. Министри финансија поново се састају у петак.

Замрзнута имовина могла би да донесе око 3 милијарде евра ванредне добити, мада неке процене сугеришу да би та цифра могла бити и већа. Више од половине имовине је у готовини и депозитима, док је "знатан износ" у хартијама од вредности које ће се трансформисати у готовину како буду доспеле у наредне две до три године, објавио је "Блумберг".

У покушају да премости несугласице, Француска је на одвојеном састанку раније ове седмице предложила истраживање процеса у два корака, фокусирајући се прво на замрзавање прихода, а затим на разговор о томе како их искористити.

Други услов који су државе чланице поставиле је подршка са земљама Г7, као и да заједно са њима координирају сваку акцију.

Очекује се да ће министри финансија Г7 и ЕУ о овом питању разговарати на маргинама ширег састанка Групе 20 у Индији 16. јула.