Економија
"Фајненшел тајмс": Зашто је ЕУ подељена око пљачке руске имовине
Неке европске престонице сматрају да ће преусмеравање камата са замрзнутих средстава Русије нарушити поверење у евро
Очекује се да ће руски новац заробљен у европском финансијском систему нагомилати камате у вредности од неколико милијарди евра годишње. Проблем: нема договора шта да се ради са тим новцем.
Европска комисија је обећала да ће за неколико недеља имати детаљније предлоге како тај "приход" преусмерити на подршку обнови Украјине, у складу са плановима Запада да Русија плати за сукоб.
"Фајненшел тајмс", међутим, пише да је тај потез препун правних и финансијских препрека. Лидери ЕУ, који се састају у четвртак, подељени су око тога како да наставе. Неке престонице приватно притискају Комисију да одложи своје предлоге.
"Има много посла да се убеде земље чланице", рекао је један званичник ЕУ.
Шта ЕУ разматра?
На почетку руске Специјалне војне операције, ЕУ је са САД, Великом Британијом и Канадом, замрзнула је око 600 милијарди долара средстава руске централне банке која се држе у иностранству.
Званичници од тада разматрају да ли та средства могу да се употребе у обнови Украјине. Запад оклева да их директно конфискује, плашећи се кршења међународног права али и реакције Кине и других земаља које би могле да помисле да би то могло и њима да се догоди.
Европска комисија је прошле године саопштила да испитује још један пут: управљање руском имовином како би се остварио принос који би могао да се искористи за Украјину, истовремено осигуравајући да се основна имовина на крају врати Русији. Међутим, ово и даље носи правну опасност и ризик да имовина изгуби вредност и да ће морати да је допуне европски порески обвезници.
Шта је решење?
Група држава чланица недавно је радила на посебном плану за искоришћавање прихода који се генеришу од замрзнуте руске имовине која, како је то сликовито навео "Фајненшел тајмс", чами у мрачном кутку европског финансијског водовода.
Они су се фокусирали на депозитаре хартија од вредности, пре свега на белгијску институцију "Јуроклир" која чува замрзнуту руску имовину вредну 196,6 милијарди евра.
"Јуроклир" има кључну улогу на глобалним финансијским тржиштима, али санкције Москви довеле су до тога да они и други депозитари хартија од вредности не могу да проследе зарађене камате власницима обвезница, тако да оне стоји код њих.
Белгијска фирма обично реинвестира велика готовинска средства, зарађујући камату од позајмљивања новца финансијским тржиштима или остављајући га Европској централној банци. Званичници ЕУ разматрају да ли се приход од тога, а не сама руска имовина, може преусмерити у Украјину. Очекује се да ће приход износити неколико милијарди евра годишње.
Како би то функционисало?
Извлачење новца за Украјину могло би потенцијално да укључује посебан намет, неку врсту пореза заснованог на режиму санкција ЕУ. Званичници тврде да ће притисак да се новац искористи за Украјину само расти како се новац гомила.
Привремено реинвестирање санкционисаног руског новца на тржишту је само у првом кварталу донело приход од 734 милиона евра. Приход од камата ће вероватно порасти ове године како каматне стопе еврозоне расту у циљу борбе против инфлације.
Званичници конзервативно процењују да би обрачунате камате износиле више од три милијарде евра годишње.
"Јуроклир" би обично расподелио приходе од камата својим акционарима, односно банкама које га користе. Имајући у виду политичку осетљивост, компанија тек треба да подели профит.
Зашто је Европска централна банка забринута?
Председница ЕЦБ Кристин Лагард консултована је у вези са планом ЕУ и није га одобрила. Главна забринутост централне банке је да би сваки потез Брисела да узме новац за који Русија тврди да је њихов, укаљао међународну привлачност евра.
С обзиром на то да су геополитичке тензије већ високе, неке земље би чак могле да окрену леђа јединственој европској валути, у страху да ризикују да доживе исту судбину као и Русија ако једног дана буду на мети санкција, тврди ЕЦБ.
Евро чини нешто више од петине од 12 милијарди долара светских девизних резерви које држе званични инвеститори као што су централне банке. Ова позиција друге најпопуларније валуте за девизне резерве, иза америчког долара, даје Европи бројне предности, као што су нижи трошкови задуживања и бољи трговински токови.
ЕЦБ верује да би посебан намет ЕУ за прикупљање екстра профита који остварује "Јуроклир" био нешто мање ризичан од Брисела који жели да инвестира средства за прикупљање готовине, али није одушевљена ниједном опцијом.
Званичници су такође забринути због слабљења европских централних депозитара хартија од вредности, који играју кључну улогу у финансијском систему. Један од начина за ублажавање ризика био би међународно координисање акција, као што је Г7, сматра ЕЦБ.
Шта мисле државе чланице?
Европске престонице су у великој мери подељене око те идеје. Велике државе чланице, укључујући Немачку, оклевају да крену овим путем. Као и ЕЦБ, страхују да би радикални предлог могао да пољуља веру у безбедност имовине коју чувају стране државе у Европи.
Један немачки званичник је дао теоретски пример Бразила који брине да ће им ЕУ увести санкције због сече амазонских шума. Пошто су били сведоци како се третирају средства руске централне банке, одлучили су да смање резерве које држе у еврима.
Друге престонице тврде да је Г7 заправо разбио табу у фебруару 2022, када је имовина руске централне банке првобитно била замрзнута, а то није изазвало катастрофалну реакцију на глобалним тржиштима.
"Знамо да ће Украјину реконструкција много коштати и да ће велики део тога пасти на терет ЕУ", рекао је Андерс Анлид, генерални директор Шведског националног одбора за трговину и шеф Радне групе ЕУ која разматра употребу замрзнуте имовине Русије.
Кључно питање је у којој мери европски порески обвезници треба да сносе терет и да ли да користе замрзнуту руску имовину. "Очигледно је да радимо нешто јединствено", рекао је он. "ЕУ никада није пробала ово о чему ми разговарамо."
