Министар Мали против "Данаса": Колико ће заправо да порасту пензије у Србији

Раст пензија је релативна ствар, јер зависи из ког угла се гледа. То је показала полемика Синише Малог са дневним листом "Данас", који су укрстили копља због изјаве министра финансија о повећању пензија од 55 одсто.

Овај дневни лист је објавио да су "стручњаци збуњени рачуницом" о повећању пензија, али нису оспорили раст од 55 одсто, већ су навели да пензионери због раста инфлације неће осетити повећање у проценту у којем је министар најавио, већ да ће у најбољем случају бити на нули.

Министар им је одговорио на профилу на друштвеним мрежама да ће, с обзиром на то да "стручњаци" не знају да изведу рачуницу, то урадити уместо њих. Он је нагласио да је мислио на период од краја 2021. до 2024. године.

"Дакле, пензије су повећане током 2022. године два пута, у јануару 5,5%, па ванредно у новембру 9%. Затим су индексиране почетком 2023. са 12,1%, а у октобру 2023. ће бити повећане додатно за 5,5%. Осим тога, очекујемо усклађивање пензија у 2024. од 14,6%. Таквом динамиком индексације, остварује се кумулативни раст пензија од 55,8% у односу на децембар 2021. године. Подсетићу такозване стручњаке и да ће просечна пензија у јануару следеће године износити 389 евра, док је 2012. године износила 204 евра", написао је Мали.

"Данас" је поставио питање да ли ће најстарији суграђани сада живети боље, или ће раст цена ипак појести њихова примања? Они су навели да подаци ПИО фонда показују да је просечан износ пензије у мају 2023. године био 37.821 динара, а две године раније 29.391 динар, што је увећање за око 29 одсто.

Лист преноси изјаву Горана Радосављевића, професора на факултету ФЕФА, који је рекао да је зарад стварања праве слике о томе колико је повећање реално и осетно, неопходно погледати бројеве из претходних година и додао да је праћење периода од пет-шест година уназад релевантнији показатељ него поређење текуће и претходне године, али и да се бројеви не могу посматрати апсолутно када је реч о пензионерима, јер инфлација за производе које они купују – није једнака годишњој инфлацији.

"Кумулативна инфлација у претходне две године и до краја текуће ће бити изнад 50 одсто. Ако би се гледала само инфлација хране и енергената - онога на шта пензионери највише троше новац - она је и виша од тога. Са поменутим усклађивањем пензија евентуално ће се доћи на нулу, али пензионери неће живети боље. Да је стандард повећан о томе нема говора. Ако је сад раст пензија око 27-28 одсто, не знам како ће он достићи више од 55 до краја године. Једино да се удвостручи", каже Радосављевић.

Дневни лист наводи да, иако се раст плата и пензија чини већим у односу на постотак инфлације, неопходно је осврнути се на то шта пензионери и остали грађани највише пазаре. Они указују да, упркос расту плата и пензија, цене већине производа које становници Србије купују у продавницама, расту брже него примања.

"Према истраживању недељника НИН, плате и пензије су за две године порасле за око 28 одсто, док је корпа са сто најпродаванијих производа у једном трговинском ланцу поскупела за више од 48 одсто. Такође, да су цене хране у последња 24 месеца повећане за 16,2, а затим за још 24,5 одсто, што је укупно 44,7 одсто", наводи "Данас".

Статистика је једно, а реалност нешто сасвим друго. Колико им значи повећање пензија знају само најстарији суграђани, по својим новчаницима.