Јужна Африка се љути због ЕУ пореза на емисије ЦО2: Пребацујете на нас цену климатских промена

Јужна Африка упозорила је још једном Европску унију на последице пореза на емисије угљендиоксида преко нивоа који су одредиле земље блока, како би се бориле против еколошког дампинга и то кажњавањем земаља које немају амбициозну климатску политику као ЕУ, пише "Монд".

"Тај механизам пребацује цену климатских промена на привреде у развоју и неправедно оптерећује наше земље и индустрије", оценило је јужноафричко Министарство трговине, индустрије и конкуренције у писму Европској комисији у које је "Блумберг" имао увид. 

ЕУ је одлучила да од октобра постепено уведе таксе на увоз из сектора који су највећи загађивачи, као што су цемент, гвожђе и челик, алуминијум, ђубрива или чак електрична енергија. Увозници ће морати да наведу садржај "угљеника" у роби и да купе "сертификате" како би се ускладили са правилима која важе за европске произвођаче, како би их подстакли да смање емисију ЦО2. 

Јужна Африка, чија половина извоза зависи од рударског сектора и угља, оценила је нови систем као дискриминаторан и навела да ће је то коштати око 1,5 милијарди долара годишње. 

"Наша велика зависност од извоза сировина које добијају на вредности тек у трећим земљама је наше историјско наслеђе које нам је наметнуто. Уместо да нас охрабри да уведемо амбициознију климатску политику, (та европска одлука) ризикује да угрози нашу способност да остваримо климатске циљеве. То ће повећати сиромаштво и незапосленост", поручило је министарство. 

Историјска одговорност индустријализованих земаља

Влада Сирила Рамафосе била је међу првима у земљама у развоју која је у новембру 2022. закључила Партнерство за праведну енергетску транзицију са Француском, Немачком, Уједињеним Краљевством, ЕУ и САД, које укључује 8,5 милијарди долара у грантовима и повлашћеним зајмовима. Тај споразум, међутим, није прекинуо дебату о историјској одговорности индустријализованих земаља, а Преторија очекује више међународне солидарности која ће јој помоћи да декарбонизује економију, али без угрожавања развоја, истиче лист. 

Јужна Африка је, иначе, највећи емитер гасова стаклене баште на афричком континенту, a тринаеста у свету.

"Један од начина да ЕУ ублажи ситуацију је да покаже способност да финансира климатске политике земаља у развоју", предлаже Николас Бергманс, стручњак са Института за одрживи развој и међународне односе и подсећа да је ЕУ одбацила предлог да се приходи од Механизма за прилагођавање нивоа ЦО2 користе у ту сврху.

Истраживање Светске банке показује да би осам афричких земаља: Мароко, Тунис, Египат, Сенегал, Гана, Камерун, Зимбабве и Мозамбик било највише кажњено новим порезом на емисије угљендиоксида. Примера ради, у Зимбабвеу 87 одсто извоза гвожђа и челика иде у ЕУ, док би у Мозамбику новим таксама било погођено 74 одсто извоза алуминијума. 

Афричка климатска фондација и Лондонска школа економије такође указују, у заједничкој процени објављеној у јуну, на већи утицај на афричке економије него "на све друге регионе".

"То је због чињенице да је ЕУ посебно важна извозна дестинација за афрички континент и у њу одлази 26 одсто извоза ђубрива, 16 одсто гвожђа и челика, 12 посто алуминијума и 12 цемента", наводе стручњаци. 

Европљани до сада нису имали слуха за Африку, која тражи да се њена посебна ситуација – кашњење у развоју и маргинални допринос климатским променама – узме у обзир, истиче "Монд", али додаје да дискусија није завршена. 

Критике које је формулисала јужноафричка влада, а са којима се слажу и остали на континенту, требало би да буду разматране на Афричком самиту о клими, од 4. до 6. септембра у Најробију.