Економија
РТ Балкан истражује: Како посртање немачке привреде утиче на Србију
Стручњаци сматрају да би пад привредне активности у најјачој европској економији могао да има значајне последице и за домаћу привреду
Мотор Европе постао је њена најслабија тачка. Немачка привреда, према подацима Савезног завода за статистику, није забележила раст ни у другом кварталу, јер је у периоду од априла до јуна - стагнирала. После два негативна резултата - крајем 2022. и почетком ове године, економска активност није успела да забележи раст ни у трећем узастопном кварталу, а Међународни монетарни фонд (ММФ) је проценио да ће у оштрој конкуренцији на глобалном плану, немачка привреда бити једина међу високоразвијеним економијама која ће остати на нули.
Стручњаци сматрају да би пад привредне активности у најјачој европској економији могао да има значајне последице и за домаћу привреду. У Србији послује око 900 немачких компанија, а у њима је запослено око 78.000 радника. Нeмачка је и највећи инвестициони партнер Србије и земља са којом је Србија имала размену већу од 8,6 милијарди евра прошле године.
Наша земља највише тргује са Европском унијом, јер чак 64 одсто од укупне количине робе извозимо у ЕУ, док више од 56 одсто производа купујемо из европских земаља.
Према подацима Републичког завода за статистику, од јануара до јуна ове године удео Немачке је остао убедљиво највећи када су у питању појединачне државе - скоро 15 одсто робе купљене у иностранству стигло нам је из Немачке, док смо у ову земљу извели око 13 одсто производа направљених у Србији.
Најзначајнији извозни производи Србије у Немачку су ротационе електричне машине, опрема за дистрибуцију електричне енергије, делови и прибор за моторна возила, пумпе и компресори. Најзначајнији увозни производи су бакар, путнички аутомобили, лекови, медицински и фармацеутски производи.
Аналитичар Бранко Павловић каже за РТ Балкан да би се проблеми у немачкој економији могли одразити и на домаћу привреду, али указује да би тај "удар" чак могао бити јачи током следеће године.
"После два негативна квартала, немачка привреда не расте, али у минусу су и Италија и Аустрија, које су такође наши значајни привредни партнери. Ове три земље су на нули са перспективом да целе године буду у рецесији. Оно што највише брине је што се не види како ће Немци успети да изгурају 2024. без рецесије, осим у случају драматичних промена на политичкој сцени и дистанцирања од САД, које би могле да креирају бољу слику за Немачку. Није само ствар у томе што су они данас у проблемима, већ није јасно ни како би се са њима могли изборити у будућности", указује Бранко Павловић.
Он каже да је Србија у основи превише везана за привреду ЕУ и напомиње да то не треба прекидати, већ да треба развијати друге односе да би њихово учешће било мање и да бисмо проширили сарадњу са више земаља. Додаје да нама одговара само раст немачке привреде.
"Њихови проблеми се рефлектују на нас, јер, када привреде у које извозите иду у рецесију, онда је и потражња за вашим производима мања и то је један сегмент проблема, а други су референтне каматне стопе због проблема инфлације код њих, а велики део кредита, чак три четвртине код нас су у страној валути. Тако да имамо два проблема, под један, сви кредити поскупљују, што за привреду значи смањење инвестиција а за грађане смањење потрошње, а с друге стране имате мање наруџбине од ЕУ, јер они у одређеној мери улазе у рецесију. И једно и друго даље делују на смањење привредних активности у Србији", указује Бранко Павловић.
Он сматра да до краја године не би требало да буде озбиљнијих потреса на тржишту рада, ни у Немачкој, ни у Србији, али да нас догодине чекају велики изазови.
"Мислим да ће у овој години њихове компаније пробати прво да виде колики ће бити директан утицај за њих, а да ће гледати да реорганизацијом радног времена и кроз договор са запосленима смање губитке, а да не отпусте људе. Сигурно ће им бити приоритет да сачувају та радна места надајући се бољој ситуацији, јер једном када отпустите раднике, они се 'разбеже' на друге послове и више не можете да их ангажујете. У том смислу не очекујем да ће бити проблема у немачким фирмама, а ни код нас до краја године, али је питање шта ће бити следеће", објашњава саговорник РТ Балкан.
Више удараца за немачку привреду
Он напомиње да немачка привреда тренутно прима више удараца са различитих страна. Додаје да су Немци навикнути да штеде и да инвестирају, а да је то током кризе још израженије, јер се они, када осећају да су нестабилна времена, још више устручавају од потрошње, док се с друге стране тржиште за немачке произвођаче сужава због великог прилива увозне робе из Кине.
"Неке друге дажбине су им пре свега повећане и морају за то да издвоје више новца, тако да се мање одлучују за куповину. Други разлог је што су их Кинези претекли у области електричних аутомобила на светском нивоу, тако да они губе тржишну утакмицу у односу на кинеска возила. Дакле, осим кризе, која доводи до мање потрошње, мање се купују аутомобили, а с друге стране губе тржиште због уплива кинеских електричних аутомобила којима не могу да забране продор на своје тржиште јери они продају огромну количину у Кини. Ту ће бити проблем и то је специфичност аутомобилске индустрије, и може доћи и до трајног смањења производње у Немачкој", сматра Бранко Павловић.
На основу података ИФО института за економска истраживања при Универзитету у Минхену, у јулу је индекс пословног поверења у паду, већ трећи месец у континуитету. Овај податак показује да је пословно расположење у Немачкој опало на 87,3 поена у јулу, у односу на 88,6 поена месец дана раније.
Институт ИФО наводи да се осећање међу немачким компанијама додатно погоршало и да расположење у највећој европској економији постаје све мрачније. Произвођачи аутомобила су више изложени овим изазовима од већине других индустрија, јер морају да се ухвате у коштац са неколико глобалних трансформација одједном - морају да електрификују своја возила и да науче да развијају савремене софтвере.
Како пише "Економист", инсајдери из ауто-индустрије признају да ће неке фабрике аутомобила морати да смање производњу или чак да буду затворене, а иста судбина чека и многе добављаче, посебно оне који праве делове за моторе са унутрашњим сагоревањем и мењаче којих нема у електричним возилима.
Најјачи удар стиже догодине
Помоћник директора Сектора за стратешке анализе, услуге и интернационализацију у Привредној комори Србије Бојан Станић сматра да ће Европа на крају ове године вероватно успети да избегне рецесију на нивоу ЕУ, али напомиње да ће пораст каматних стопа, по процени већине аналитичара, имати најјачи ефекат тек у наредној години.
"Успоравање привреде ће се наставити или ће једноставно доћи до једне стагнације и анемичног раста и у наредној години, који једноставно неће омогућавати да се европска привреда даље развија. Стопе раста између нула и један одсто на годишњем нивоу раста заиста су минималне и оне ће даље продубљивати кризу у Европи", сматра Бојан Станић.
Професор Економског факултета у Београду Љубодраг Савић је раније изјавио за РТ Балкан да је тешко проценити колики ће утицај имати пад немачке привреде на домаћу економију, али да бисмо потенцијално могли претрпети велику штету с обзиром на релације које Србија има са Немачком.
"Две трећине српског извоза одлази у ЕУ, а највећи у Немачку. То је добра околност у ситуацији када њихова привреда добро послује, али сада, када је она у рецесији то може правити одређене проблеме, али је тешко рећи до које мере ће то бити. Деценијама су Немци присутни као страни инвеститори и више од 70.000 радника је запослено у немачким компанијама у Србији. Највећи број предузећа од 2014. године, када је донет Закон о улагању, која су захваљујући субвенцијама, јефтином гасу, електричној енергији, доброј инфраструктури и јефтиној радној снази дошла у Србију, пореклом је из Немачке", каже професор Савић.
Он напомиње да је основни проблем што нису долазиле компаније које праве готове производе за слободно тржиште, већ оне које практично производе делове за немачке корпорације, због чега се свака промена рефлектује и на нашу привреду.
