Економија
РТ Балкан анализа: Колико ће нас коштати грејање ове сезоне и који енергент је најповољнији
Струја и гас су већ два пута поскупели од почетка године, а најављена је још једна корекција цена до краја године. С друге стране, пелет, угаљ и дрва су углавном јефтинији у односу на исти период прошле године
Грађанима који се греју на струју и гас, рачуни ће ове сезоне бити увећани, али би они који користе чврст огрев могли проћи јефтиније него прошле године.
Струја и гас су већ поскупели од почетка године, а најављено је још једно потенцијално поскупљење до краја 2023. С друге стране, цене огрева, пре свега пелета, али и дрва и угља, које су прошле године биле екстремно високе, сада су ниже за око 10 одсто него лане. То, међутим, не значи да ће тако и остати док не дође време да се пале пећи.
Даљинско грејање грађани плаћају различито у зависности од града у којем живе, а од почетка године у неким градовима, попут Београда, је цена већ порасла. Београдске топлане сада наплаћују 125,23 динара по квадрату, што за стан од 60 квадрата подразумева месечну рату од око 7.500 динара, односно укупан трошак грејања за годину дана од око 90.100 динара, што га сврстава међу најскупље видове грејања.
Агенција за енергетику Републике Србије (АЕРС) на почетку сваке сезоне, у октобру, објављује анализу цена, а по њиховој рачуници током грејне сезоне 2022/2023. најисплативије је било грејање на гас.
У обзир се узимају трошкови енергије за грејање просечно изолованог стамбеног простора од 60 квадрата на 20 степени, у току 16 сати дневно у целом стану, 180 дана. Рачуна се да се у том периоду за грејање потроши енергија од око 9.000 киловат-часова, што је, када је у питању гас, прошле године коштало 45.500 динара. Ове зиме би цех могао бити већи за око 15.000 динара.
Председник Скупштине Удружења за гас Србије Војислав Вулетић каже да и уз још једно поскупљење које је најављено цена гаса још не превазилази цену угља и дрвета, а поготово цео ангажман који потрошач има са другим енергентима око ложења и пепела. Метар кубни је прошле године коштао око 42,1 динара, а потом је поскупео у јануару и мају за 10 и 11 одсто.
"Гас је најјефтинији, најугоднији и најбољи енергент, чак и са најављеним поскупљењем од 10 одсто. Важно је напоменути да цена кубика није иста у свим местима у Србији, јер има више дистрибутера", каже Вулетић за РТ Балкан.
Он напомиње да све више домаћинстава прелази на гас, јер је "Србијагас" одобрио плаћање прикључка на три године.
"Ако се 700 евра плаћа на 36 рата, једна је око 20 евра, то нису велике паре, да човек не може да приушти да му се до куће доведе гас. Када је у питању снабдевање, нема никаквих проблема, имамо и више него што нам треба за следећу сезону у складиштима код нас и у Мађарској", тврди Војислав Вулетић.
Угаљ, дрва и пелет јефтинији него лане
Анализа агенције за енергетику показује да је грејање коришћењем дрва у подручјима Србије у којима се оно може набавити по нижим ценама, за 7.650 динара по кубном метру и уколико домаћинства имају новије пећи чија је ефикасност већа, прошле године коштало 63.000 динара, док су значајно веће трошкове, изнад 104.000 динара, имала домаћинства која користе скупље огревно дрво, са ценом од 10.700 динара по кубном метру и имају пећи ниже ефикасности. Нешто нижи трошкови од 96.200 динара били су за домаћинства која користе пелет, ако су користили ефикасније пећи конструисане за ово гориво.
Саша Петровић са београдског стоваришта "Иверак" каже да ових дана метар дрва кошта 9.400 динара, исечена су 9.800, а исцепана 10.500 динара и напомиње да су цене око 10 одсто ниже у односу на исти период прошле године.
"Исцепана дрва су најскупља, јер су спремна за ложење. Подједнако потрошачи купују све врсте дрва, али тренутно потражња није велика, јер се она обично повећа крајем августа, када се људи врате са летовања", каже Саша Петровић.
Он напомиње да је понуда пелета ове године велика, да има више од 15 врста, а да је цена по тони од 30.000 до 35.000 динара. Подсећа да је прошле године цена била екстремно висока, па да је иста количина коштала и до 45.000 динара.
Трошкови грејања на угаљ су, према подацима АЕРС-а прошле сезоне били од 71.900 до 77.700 динара, зависно од врсте угља који се користи. Тона је, у зависности од врсте угља коштала од 21.000 за "обилић" до 24.000 динара за "бановићи".
"Што се тиче угља, углавном из Црне Горе долази 'пљеваљски', који је 18.800 динара са превозом, и из Босне 'бреза' је 27.000 динара, он има јачу калоријску вредност и погоднији је за котлове. 'Бановић' нам ретко стиже и тренутно га нема на стовариштима", каже Саша Петровић.
Највеће трошкове енергије за грејање, према анализи АЕРС-а, су прошле године имала домаћинства која користе електричну енергију директно у грејним телима и котловима за етажно грејање, пропан, бутан гас и лож-уље. За набавку енергената или енергије, која је потребна за грејање просечног стана током целе сезоне, морали су да издвоје 155.800 динара за електричну енергију, 167.000 динара за пропан бутан гас, односно 188.500 динара за лож-уље.
Догревање по скупој тарифи увећава рачун 40 одсто
Домаћинства која користе термоакомулационе пећи прошле године су имала трошкове од 64.400 динара, али само уколико су користили искључиво јефтинију ноћну електричну енергију. Из Агенције за енергетику су истакли да допуњавање пећи коришћењем скупље електричне енергије само током два сата дневно, увећава трошкове за чак 40 одсто.
Енергенти су у овој години већ поскупели два пута. Гас је од 1. јануара у просеку поскупео за 11, а од 1. маја у просеку десет одсто. У случају струје, и она је поскупела два пута на исте датуме, по осам одсто. У извештају Међународног монетарног фонда (ММФ), који је објављен после прве ревизије актуелног стендбај аранжмана, почетком јула пише да ће струја поскупети у новембру, а потом и следеће године у мају.
Из Агенције за енергетику поручују грађанима да, уколико су у могућности, изолују стамбени простор и промене прозоре. За оне који купују нове пећи и котлове, савет је да изаберу оне које су енергетски што ефикаснији.
