РТ Балкан анализа: Истиче договор НБС и банкара, шта то значи за клијенте

Народна банка Србије наредила је пре тачно годину дана банкама да "замрзну" тарифнике, односно да цене врате на ниво пре поскупљења услуга.

Договор који је централна банка тада постигла са банкарима истиче 1. септембра, што значи да ће банке од тог датума моћи да наставе са обрачунавањем накнада по редовним тарифницима који су били у примени пре увођења привремених мера Народне банке Србије, а у којима су цене услуга скупље.

Из НБС наводе да банке могу да наставе да примењују тарифе које су усвојиле у периоду од 1. јануара 2021. године до августа 2022. године и напомињу да "то не представља повећање тарифа, како се у медијима наводи, већ обрачун накнада у складу с важећим тарифником". За неке клијенте то, међутим, значи да ће накнаде од септембра плаћати и до 30 одсто више.

Поједине банке већ су објавиле на својим интернет страницама да ће вратити више износе тарифа, док су неке, попут Банке Поштанска штедионица, саопштиле да неће мењати износе накнада, односно да неће враћати претходне тарифнике, у којима су биле више цене.

НБС је прошле године увела и ново правило, да све финансијске институције морају најкасније 45 дана пре измене тарифа да обавесте централну банку. Добра вест је, ипак, да банке, бар за сада, неће додатно подизати цене услуга. Како наводе из НБС, до сада ниједна банка није најавила додатно повећање цена, али је неколико банака доставило обавештење о увођењу нових услуга, којима су допунили палету производа.

РТ Балкан истражује: Да ли ћемо од јесени више плаћати банкарске услуге

Народна банка Србије је прошле године као трајну меру донела Одлуку о платном рачуну са основним услугама, која је на располагању свим грађанима, а којом је ограничена цена пакета платног рачуна са основним услугама на максималан износ од 150 динара и којом је прописана гарантована садржина овог платног рачуна.

УБС: Банке појединачно одлучују о висини накнада

Подсетимо, пословне банке су после интервенције Народне банке Србије, смањиле накнаде за 30 одсто и вратиле их на ниво од 1. јануара 2021. године. Такође, обавезале су се и да их не повећавају наредних годину дана. 

Пошто НБС није продужила ограничење, многе клијенте ће од јесени више коштати одржавање платног рачуна, коришћење кредитне картице, пренос новца путем трајног налога, подизање готовине на банкомату друге банке, коришћење чекова, али и све остале финансијске услуге.

Удружење банака Србије (УБС) саопштило је да ће од петка 1. септембра, када истиче период примене умањених накнада, пословне банке имати могућност да појединачно одлучују о висини накнада за своје услуге, али да ће то учинити на основу процене стања на тржишту и сопствених трошкова пословања. Они подсећају да ће то урадити уз сагласност регулатора и обавезу правовременог информисања клијената.

Из Удружења наводе да ће се пословне банке и убудуће у креирању своје ценовне политике водити препорукама и прописима Народне банке Србије (НБС).

Подсећају да су повољнији услови за коришћење платних производа и услуга пословних банака, уведени прошле године на иницијативу НБС, у оквиру мера за подршку очувању стабилности тржишта и стандарда грађана.

Додају да су "одговорном применом посебних услова током периода од годину дана, пословне банке допринеле испуњењу циљева иницијативе односно одржању стандарда грађана и очувању стабилности финансијског система". Наводе и да су банке до сада већ подржавале сличне иницијативе, попут мораторијума на кредитне производе током пандемије 2020. и 2021. године.

Табаковић: Не мора све наредбом

Народна банка Србије поздравила је одлуку Банке Поштанска штедионица да и од 1. септембра настави са применом умањених накнада за платне услуге и позвала и остале банке у Србији да покажу једнаку одговорност према својим клијентима.

Народна банка Србије наводи да је у претходној години предузела читав низ активности, чији је непосредан резултат била одлука свих банака које су повећавале накнаде за платне услуге грађанима од 1. јануара 2021. године, да те накнаде у наредних годину дана, а почев од 1. септембра 2022. године, умање за 30 одсто или их врате на ниво пре њиховог повећања.

Из НБС наводе да ће настојати да банке и други пружаоци услуга, поред одржања стабилности свога пословања и побољшања квалитета својих услуга, додатну пажњу посвете даљем обезбеђењу дугорочно одрживог пословног односа с клијентима, грађанима и привредом.

"Тржишна економија подразумева свест да банке постоје због клијената и ова одлука Банке Поштанска штедионица то доказује. Као што видите не мора све наредбом. Ово је одговорност на делу", рекла је гувернерка Јоргованка Табаковић.

Узелац: Кључ је у финансијској едукацији клијената

Економски стручњак Душан Узелац, уредник портала "Каматица" рекао је за РТ Балкан да су банкари на таласу психолошког поскупљења који су искористили и многи произвођачи и трговци, у пословном страху, али и похлепи, покушали да подигну цене својих услуга, али да је НБС том мером подигла кочницу и то зауставила.

"Дефинитивно није смањена потреба банака да смање профит и неке ће вероватно покушати да подигну тарифе, али тржиште је конкурентно и постоје банке које неће. Главни механизам је финансијска едукација, да клијенти буду свесни услуге коју плаћају и да сами процењују да ли им та услуга вреди 100 или 600 динара. Докле год клијент на поскупљење само опсује, банка нема разлога да и следећи пут не дигне тарифе. Савет је да свако управља својим финансијама и да схвати ту пословну игру банака и да их казни преласком у другу. Суштина је да анализирамо наше потребе и да видимо шта је за нас најисплативије и да тако бирамо банку", рекао је Душан Узелац за РТ Балкан.

РТ Балкан истражује: Колико ће расти рате кредита и да ли прети сценарио задужених у "швајцарцима"

Да бројке које клијентима делују мале, за банке могу бити поприлично значајне показује и податак који је НБС објавила прошле године, јер је проценила да ће очекивана уштеда смањења, односно "замрзавања" накнада за грађане за 12 месеци износити више од 7 милијарди динара, од чега се на уштеду по основу умањења накнаде за одржавање текућег рачуна односи око 2,5 милијарде, на уштеду по основу умањења накнаде за извршена плаћања односи око 1,5 милијарди динара, док се остатак од око 3 милијарде односи на уштеду по основу умањења осталих накнада.