Уносан бизнис, али у сивој зони: Изнајмљује се 123.000 станова, а порез плаћа 2.000 станодаваца

Изнајмљивање станова постаје све уноснији посао. О томе колико се станова рентира у Србији, нема прецизних података. Према прошлогодишњем попису становништва, 123.000 људи изјаснило се да живи у туђим становима, али је порез за рентирање станова платило мање од 2.000 власника некретнина. У Пореској управи се разматра увођење електронске пријаве пореза за оне који издају станове, сазнаје РТС.

Портали и новине пуни су огласа за изнајмљивање станова. Цене кирија вртоглаво су расле последњих годину дана због платежне моћи странаца, па су у фокус ставиле питање зараде и пореза. Међутим, тешко је ући у траг онима који рентирају станове.

"Уђете, рецимо, у регистар Рeпубличког геодетског завода. Имате ставку – најам некретнина, општина у Београду где је издата, за три месеца, само једна некретнина. Да ли је то нормално? Па, није, наравно", каже Милић Ђоковић, лиценцирани проценитељ и судски вештак.

Да ли су цене квадрата удариле у плафон: Нема купаца за износе које продавци траже у огласима

Подстанари су, ипак, видљиви за професионалне управнике. Према Закону о становању, дужни су да попишу све станове који се рентирају, а податке користе из базе "Инфостана".

"Дешава се да је у савременим комплексима, који имају више од 200 станова, веома тешко идентификовати све власнике станова, поготово, јер има доста странаца. У једној згради коју водимо, има 200 станова. Неко ко има 24 стана у свом власништву логично је да неће живети у свим становима", указује Љубиша Бановачки, председник Удружења професионалних управника у Београду.

Низак порески морал

Закупцима су цене рентирање станова високе. Онима који купују станове да би их рентирали то је, кажу економисти, одличан начин да зараде. Управо они и дижу цене. На руку им иде и то што су инспекцијске контроле ретке.

"У Србији постоји низак порески морал. Ако пријавите, потпишете уговор и региструјете, морате да плаћате порез на приход, који износи 20 одсто на приход од давања непокретности у закуп. И даље је зато у полусивој зони и не знамо колико има укупно некретнина које се издају", објашњава економиста Михаило Гајић из ЛИБЕК-а.

Хоће ли јавни бележник да пријављује порез?

Адвокат Никола Премовић види решење у томе да се измене законски прописи, који регулишу рентирање станова, на начин да се као обавезна форма закључења уговора о закупу уведе форма солемизације од стране надлежног јавног бележника.

"Јавни бележници, у том случају, аутоматски подносе пријаву пореза на приход од непокретности. Држава би на тај начин добила јасну и прецизну евиденцију преко надлежних јавних бележника и пореске управе о броју издатих станова", објашњава Премовић.

У правно уређеним земљама прописи штите и закупца и оног који рентира стан.

"У Енглеској имате више од 100 прописа који се независно баве издавањем стамбених некретнина. Власник некретнине мора да добије сагласност од банке, ако евентуално има хипотеку. Мора поново да уговори осигурање за некретнину, да се заштити од ствари које закупац може да уради или себе од закупца ако се закупац повреди у кући", истиче Небојша Нешовановић, директор међународне консултантске куће некретнина CBRE.

Измене Закона о становању и увођење обавезе да професионални управници достављају податке о рентираним становима, стручњаци виде као пут ка увођењу више реда у рентирању непокретности.

Оно од чега би требало кренути, јесте формирање централног регистра некретнина које се изнајмљују, као и његово редовно ажурирање.