Економија
Сукоб Француске и Немачке: Иза приче о улози нуклеарне енергије стоји борба за економску превласт
С обзиром на то да су трошкови енергије у Немачкој и даље високи и да је сигурност снабдевања неизвесна, јер земља напушта и угаљ, Француска је у последње две године привукла скоро 50 одсто више пројеката директних страних инвестиција него Немачка
Француска је поставила ултиматум, а Немачка га је одбила у све жешћем сукобу који открива поремећај изазван комбинацијом енергетске кризе у региону и зелене агенде Европске уније.
Док се спор врти око улоге нуклеарне енергије у будућем енергетском миксу блока, чини се да се на крају ипак ради о томе где се налази индустријско срце Европе.
Чак и када су цене енергената пале са рекордних нивоа забележених прошле године, позиције су очврснуле, јер Француска и Немачка настоје да избегну да њихове привреде заостају док ЕУ настоји да постане угљенично неутрална.
"Владе у Паризу и Берлину траже како да обезбеде струју по најнижој цени. То је скоро питање политичког опстанка", рекао је Кристијан Егенхофер, виши истраживач у ЦЕПС-овом истраживачком центру у Бриселу.
Потресене такозваним протестима жутих прслука у Француској пре пет година, цене енергије и даље су експлозивна тема за владу председника Емануела Макрона.
Коалиција канцелара Олафа Шолца у Немачкој се такође суочава са интензивним притиском након што је подршка пала овог пролећа након реформе која подразумева да се грејање домаћинстава пребаци са фосилних горива. Опозиционе странке у обе земље се баве овим питањем.
ЕУ не може себи приуштити продужени сукоб унутар свог индустријског језгра. Закон о смањењу инфлације америчког председника Џоа Бајдена изазвао је забринутост због тога што САД привлаче инвестиције, док недавна истрага о кинеским субвенцијама произвођача електричних возила одражава растућу забринутост због конкурентске претње коју представља азијска суперсила, пише "Блумберг".
Препирка око цена енергије само је један аспект тензија између две земље. Француска и Немачка су се ове године сукобиле око кључних елемената Зеленог договора. Прво, Немачка је задржала правила која од 2035. ефективно забрањују нова возила са моторима са унутрашњим сагоревањем због изузећа за такозвана е-горива. Затим је Француска инсистирала на сличном издвајању за нуклеарну енергију у закону о обновљивој енергији.
Сада, Француска настоји да добије предност у реконструкцији ЕУ правила тржишта електричне енергије како би помогла у продужењу своје старе и задужене базе реактора. Њен план би ефективно омогућио влади да осигура већу стабилност за државну контролу "Електрисите де Франс" и да искористи нове изворе финансирања како би продужио живот својих реактора.
Француском јавном предузећу су веома потребна средства. ЕДФ је саопштио да ће можда морати да улаже 25 милијарди евра (27 милијарди долара) годишње како би продужио рад 56 реактора из осамдесетих и деведесетих година, изградио нове, додао капацитет ветра и сунца и надоградио мреже. Проблем је што је енергетски гигант оптерећен дугом од 65 милијарди евра.
Берлин блокира ову иницијативу док се Немачка бори да обнови сопствени енергетски систем након колапса снабдевања руским гасом прошле године и завршава деценијски пут да затвори своје нуклеарне реакторе ове године. Највећа европска привреда забринута је да ће Француска бити у позицији да поткопа немачке цене енергије ако париски пропис дозволи ЕДФ-у да продаје струју по неекономичним ценама.
"Поента неслагања је да је француска енергетска инфраструктура државна својина", рекао је немачки министар економије Роберт Хабек у Ростоку, одговарајући француском колеги Бруну Ле Меру који је у ранијем јавном наступу рекао да је нуклеарна енергија "црвена линија" за његову земљу.
Без поузданог приступа приступачној енергији, Немачка се плаши да ће енергетски интензивне компаније инвестирати негде другде и да ће изгубити индустријску базу.
"Моја поента није да Француска има нуклеарне електране. Моја поента је да оператер нуклеарних електрана може понудити јефтине цене испод тржишне вредности", рекао је Хабек.
Заиста постоји разлог за забринутост. С обзиром на то да су трошкови енергије у Немачкој и даље високи и да је сигурност снабдевања неизвесна, јер земља напушта и угаљ, Француска је привукла скоро 50 одсто више пројеката директних страних инвестиција него Немачка у последње две године.
Поверење у немачку енергетску транзицију - која укључује ризично ширење на водоник - је нагло опало међу предузећима у земљи. Скоро трећина произвођача или размишља о пребацивању производње у иностранство, или је у том процесу, према истраживању Немачке трговинске и индустријске коморе. И Француска је спремна да покуша да их привуче.
Највећи немачки произвођач алуминијума "Тримет" морао је да смањи производњу током прошлогодишње енергетске кризе. Али то се променило када је ЕДФ у јуну топионици у Сен Жан-де-Моријену на југоистоку Француске понудио нови десетогодишњи уговор о снабдевању испод тренутних тржишних цена.
"Француска јефтина нуклеарна енергија омогућила је 'Тримету' да унапреди своју зелену трансформацију", рекао је тада главни извршни директор Филип Шлутер.
"Индустријска конкурентност је важан елемент у дискусији између Немачке и Француске. Немачка се суочава са проблемом да Француска може имати јефтинију струју од нуклеарне енергије дуги низ година", рекао је Кристијан Руби, генерални секретар европске асоцијације енергетског сектора "Еуроелектрик".
У покушају да одговори, Хабек је предложио привремено субвенционисање цена индустријске електричне енергије, али се бори да добије широку подршку. План ризикује наставак подршке државе неефикасним произвођачима и успоравање преко потребне транзиције на чисту енергију.
Амбиције Немачке да субвенционише цену електричне енергије за индустрију су исто тако погрешне као и Француске. Немачка и Француска би требало да се договоре о масовном ширењу обновљивих извора енергије веома брзо, сматра Клаудија Кемферт, стручњак за енергетику на немачком институту за економска истраживања у Берлину.
Притисак расте у Паризу јер домаћи закон који обавезује ЕДФ да продаје велике количине електричне енергије уз велики попуст на тренутне велепродајне цене истиче крајем 2025. Виши саветник француске владе тврди да би, према новој уредби која би ускоро требало да буде представљена, будући трошкови електричне енергије у Француској на крају били би блиски онима у Немачкој и обе земље ће се вероватно сложити око сличних циљева цене електричне енергије за своје индустрије.
Али две земље су на супротним половима енергетске дебате, чинећи разлике готово немогућим за премошћивање. Док је Немачка затворила преостале реакторе након кратког продужења, како би помогла у решавању енергетске кризе, Француска се ослања на нуклеарну енергију за око две трећине своје производње електричне енергије. Али, систему су веома потребне надоградње, а низ прекида — који су прошле године подигли цене струје у Француској на рекордни ниво — истакао је хитност да се проблем реши.
Док Француска и Немачка настављају да се препиру, време притиска да се постигне договор. Ако се спор не разреши до краја ове године, избори за Европски парламент следеће године могли би месецима да зауставе напредак. У међувремену, друге индустријске силе не мирују.
"Спор између две земље није добар за Европу. Блок би требало да буде уједињен у погледу конкуренције са Кином и САД", рекао је Хенрик Алерс, шеф консултантске куће ЕИ у Немачкој.
