Врућа јесен за потрошаче у Србији: Шта ће све поскупети у октобру и новембру?

Септембар обично важи за месец који представља удар на новчанике због почетка школске године, припреме зимнице и осталих трошкова, али ове године потрошачи ће доживети нови шок и на почетку октобра. Највише ће га осетити возачи, пушачи, као и љубитељи кафе и алкохолних пића. Због повећања акциза процењује се да би бензин и дизел, цигарете, ракија и кафа могли да поскупе најмање за осам одсто. 

Потрошачи ће од новембра струју и гас плаћати по вишим ценама, а у свакој трећој општини грађанима ће ове зиме стићи и увећани рачуни за грејање. У Удружењу топлана Србије (УТС) кажу да је 20 топлана најавило поскупљење цена својих услуга, а неке локалне самоуправе су их већ подигле од септембра.

Економисти сматрају да би повећање могло да поремети план за обарање инфлације, која би до краја године требало да се спусти на ниво од осам одсто. Напомињу да ће ова мера највише погодити потрошаче, нарочито најсиромашније слојеве становништва.

Професор Бобан Стојановић са Економског факултета у Нишу каже за РТ Балкан да ће најављена поскупљења, нарочито енергената, дати замах и за даљи раст цена.

"Имамо нове акцизе на гориво, поскупљење струје и гаса, а то су инпути у производњи друге робе и намирница, који ће ланчано такође поскупети у наредном периоду. Бензин и дизел су већ најскупљи у региону, а највише захваљујући акцизној политици. Држава има простора да амортизује те негативне утицаје на цене производа у чију цену улазе и енергенти који поскупљују", каже Стојановић.

Он напомиње да је држава суочена и са издацима и да кроз политику пореза мора да буџет учини одрживим.

"Повећања плата изискују додатна средства у буџету. Највероватније да стопе привредног раста неће бити толике да прате те додатне издатке и држава је због тога и донела Закон о повећању акциза. Сада је ствар доносиоца одлука у фискалној и монетарној политици да осмисли мере за амортизовање утицаја на раст цена, а у наредним месецима ћемо видети како ће то урадити", каже професор.

Радник са просечном платом за литар уља ради 25 минута, за веш машину осам дана

Он напомиње да ће произвођачи кафе, алкохола и цигарета највероватније укалкулисати трошак већих акциза у цену коју плаћа купац.

"Актуелна поскупљења ће значити пад животног стандарда, који држава жели да надомести повећањем пензија и плата у јавном сектору, али је питање колико ће успети у томе. На крају ће ти грађани зарадити више, али ће више и потрошити на производе који су поскупели. Увек су, међутим, најгоре пролазили финални корисници и то они са најнижим примањима, а тако ће бити и сада", напомиње професор Стојановић.

Килограм кафе скупљи 200 динара него лане

Акциза на килограм непржене кафе ће од 1. октобра поскупети 20 динара, док ће на килограм пржене кафе бити додатних 25 динара. Кафа је и иначе један од производа чија цена је значајно повећана у последњих годину дана.

Према подацима из "Потрошачке корпе", коју објављује Министарство унутрашње и спољне трговине (МУСТ), килограм кафе је за годину дана поскупео за скоро 200 динара. У октобру прошле године је коштао 1.528 динара, а у јуну ове године, за када је објављен последњи податак, коштао је 1.714 динара.

Купцима је много јасније када се то преточи у паковања од 200 грама, која су и најчешћи избор купаца. За кесицу кафе је у октобру прошле године било потребно издвојити у просеку 306 динара, а у јуну ове године 342 динара. Међутим, током лета, очигледно је да је пала потражња за кафом, јер је тај производ на полицама најчешће имао ознаку снижене цене. На тај начин су покушали да привуку купце, који су се очигледно преоријентисали на јефтинију замену и кафу из пржионица.

Више новца и за паклицу цигарета

Повећање акциза се односи и на дуванске производе, течности за пуњење електронских цигарета, али и на никотинске врећице – снус које ће бити уведене од почетка 2024. године, као и на алкохолна пића.

Акцизе на цигарете ће од октобра са 84,25 динара бити повећане на 90,99 динара по паклици, да би до 2025. достигле износ од 95,85 динара по паклици од 20 цигарета. Након последњег, јулског поскупљења, у зависности од марке, паклица цигарета кошта од 320 до 610 динара.

Иначе, дувански производи редовно поскупљују два пута годишње због повећања специфичне акцизе према Акцизном календару, усвојеном у децембру прошле године, који важи до 2025. године.

Поскупљује и жестина

Уместо досадашњих 46,25 динара, за јака алкохолна пића акциза ће бити 49,95 динара. Акциза за нискоалкохолна пића ће са 23,14 динара бити повећана на 24,99 динара по литру.

Влада Србије је раније навела да се због повећања акциза очекује повећање прихода, пре свега од деривата нафте и цигарета, од око четири милијарде динара до краја 2023. године.

РТ Балкан истражује: Зашто инфлација у Србији пада спорије него у другим европским земљама

Јованка Николић, из Асоцијације потрошача Србије каже да су мере попут повећања акциза биле очекиване с обзиром на најаве разних врста "државне помоћи".

"Повећање акциза смо могли и очекивати с обзиром на то, да од почетка године, имамо најаве погодности за потрошаче. Јер, све што дође до потрошача, од стране државе, долази из буџета, а њега опет пуне потрошачи, тако да, ако им се нешто даје, зна се да ће их нешто много више коштати у наредном периоду", каже Јованка Николић.

Она напомиње да ће, с обзиром на просечну нето плату у Србији од око 83.000 динара, свако поскупљење које се деси у наредном периоду представљати велики удар на кућни буџет. 

"Просечна српска породица само преживљава. Гориво је за већину српских потрошача већ сада прескупо. Тешко да ће у Србији грађани у скоријем периоду доћи до тог нивоа да могу да брину о квалитету воде, хране или услуга, које им се пружају", каже Јованка Николић.

Она напомиње да је устручавање од куповине један од механизама да се "казне" трговци и произвођачи који подижу цене, јер им тако пада промет, али напомиње да и то углавном наноси већу штету купцима, него трговинским ланцима.

Појефтинило још 16 производа, министар био у куповини: Уштедео сам више од 1.000 динара (ВИДЕО)

"Нису рађена истраживања о томе, али може да се види, да када трговцима опадне тражња за неким производом, они спусте цене. Али, преласком на јефтиније производе купац заправо не кажњава произвођаче и трговце, већ себе, јер себи ускраћује квалитетнији производ. Бирање најјефтинијих и мање квалитетних производа, чак и оних који могу и лоше утицати на њихово здравље, директно се коси са оним што се пропагира као здрава исхрана и квалитетан живот каквом тежимо", указује Јованка Николић.