Суморна перспектива енергетске транзиције: Ветропаркови у кризи

Струја добијена из ветра потребна је више него икада, али у исто време многи системи на обали више нису исплативи. Ветропарк компаније "Ватенфол" у Северном мору Холандији је вероватно један од последњих пројеката из неког бољег времена. Околности су сада неповољне, а у индустрији звони на узбуну, пише "Шпигл".

"Ватенфол" је недавно одустао од изградње велике морске ветроелектране код Велике Британије, а још два суседна пројекта су под знаком питања. У остатку индустрије стижу само лоше вести. Оскудних 400 милиона евра уложено је у нове ветропаркове у ЕУ током 2022. године, док је у 2021. години било 16,6 милијарди, а 2020. чак 27,7 милијарди. Оно што се данас не финансира, неће бити изграђено у наредним годинама - то је суморна перспектива енергетске транзиције.

Савршена олуја спрема се у индустрији ветра

Има много разлога који су довели до затишја ветра на мору. Индустрија се бори са растућим трошковима сировина и материјала, крхким ланцима снабдевања и разорном конкуренцијом цена, са скупим каматама на кредите, недостатком транспортних бродова и много бирократије. Стручњаци указују да ће морске ветроелектране које су још на нивоу пројеката тешко бити профитабилне. 

Француски стручњак: За еколошку транзицију морамо да искористимо све европске руднике

Компаније које су индустријски гиганти као што су "Вестас" и "Сименс Гамеса" праве губитке, док се немачки произвођач "Енеркон" пријавио за помоћ државе. Произвођач турбина "Нордек" затворио је своју фабрику у Ростоку.

"Савршена олуја се спрема" у индустрији ветра на мору, недавно је упозорио Маркус Кребер, шеф немачког енергетског концерна РВЕ. То се дешава у најнеповољнијем тренутку, када су Европи хитно потребне турбине на ветар.

Енергија ветра на мору требало би да постане најважнији извор зелене енергије, да замени испоруку нафте и гаса и да отвори глобално тржиште од милијарду долара за корпорације, а све у циљу смањења цена електричне енергије за потрошаче и индустрију. Али, постоји велики јаз између циљева и стварности.

Земље чланице ЕУ и Велика Британија желе да до 2030. године инсталирају 154 гигавата ветроелектрана на мору. До сада је на мрежу прикључено 30 гигавата. Одакле ће доћи све преостале турбине на ветар је мистерија за многе у индустрији.

Европски произвођачи турбина тренутно имају капацитет од око седам гигавата годишње. Морали би да производе 11 гигавата годишње да би државе ЕУ оствариле своје циљеве. Али ко шири своје производне линије или чак гради нове фабрике - сада када велики део индустрије трпи губитке?

Тренутно се чак ни постојећи капацитети не користе. Према прорачунима индустријског удружења "Винд Јуроп", које је објавио "Шпигл", европске фабрике су последњих година произвеле само материјал за око четири гигавата ветра на мору. Како би Европа требало да испуни своје амбициозне климатске циљеве? У сваком случају, не са ветротурбинама направљеним на Старом континенту.

Наопака екологија: Десетине шкотских ветрењача раде на дизел

"Винд Јуроп" упозорава на катастрофе индустријске политике попут оних у соларној индустрији. Пре отприлике деценију, Европа, посебно Немачка, учинила је фотонапонску технологију значајном – а онда изгубила посао од кинеске

конкуренције. Урсула фон дер Лајен жели да спречи да се овако нешто понови. Председница Европске комисије је опстанак индустрије ветра на мору ставила као главни приоритет, а у припреми је пакет за спасавање који треба да стигне у октобру. Федерални министар економије Роберт Хабек (Зелени) такође жели да подржи произвођаче турбина и оператере паркова новим кредитним линијама и флексибилнијим тендерским процедурама.

Компаније не покривају трошкове производње

Али колико су обећања политичара реална? Шта је индустрији потребно да би опстала? И да ли је енергетска транзиција уопште приступачна без помоћи јефтиних кинеских добављача?

"Сименс Енерџи" ове године очекује губитак до 4,5 милијарди евра. Поред домаћих недостатака квалитета код ветротурбина на копну, главни разлог за губитке је посрнуло пословање на мору. Не постоји компанија на свету која прави више ветротурбина за отворено море, нити има већи број претварача на свету који спајају, претварају и преносе електричну енергију са ветротурбина на копно. Ако ствари крену лоше за "Сименс гамесу", то ће бити потрес за целу индустрију.

Колико је "чиста" зелена енергија: Права цена струје из ветрењача

Готово ниједан произвођач турбина тренутно "не покрива своје трошкове", каже Јохан Ајкхолт из "Сименс гамеса". Додаје да индустрија има "стратешки значај" и да је неопходно задржати производне капацитете и знање у Европи.

Произвођаче посебно мучи раст цена: сировине, делови за ветротурбине, производња струје, транспорт, поскупело је скоро све што је потребно за изградњу турбина, и до 40 одсто. До сада су произвођачи само у ограниченој мери могли да пренесу повећане трошкове.

Све до почетка сукоба у Украјини и превирања на тржишту сировина, компаније попут "Сименс Гамеса" су углавном продавале своје турбине по фиксним ценама. Обично је потребно неколико година од поруџбине до испоруке оператеру ветропарка. Све док су трошкови производње остали стабилни, то није био проблем.

Али о томе више не може бити говора. Цена челика је порасла за 85 одсто између 2020. и 2022. Кашњења у испоруци полупроводника или сензора повећавају трошкове.

"Сименс Гамеса" и други произвођачи турбина сада укључују ескалирајуће клаузуле у нове уговоре: ако трошкови сировина расту, цене система такође расту. Али стари уговори пре почетка сукоба у Украјини обично не садрже такве клаузуле. Овде градитељи ветротурбина сада плаћају знатно више. Они немају новца да улажу у нове производне линије и погоне.

Чињеница да је посао постао погубан за велике делове индустрије такође је последица трке за све већим, снажнијим турбинама. "Сименс", "Вестас" и "Џенерал електрик" у последње време надмашују једни друге са новим моделима и лансирају их на тржиште у све краћим интервалима. Као резултат тога, недостаци квалитета се повећавају, старији модели брже губе вредност, а трошкови вртоглаво расту.

Кинези постављају стандарде

Конкуренција из Кине у великој мери може да избегне овакве проблеме. Крајем јуна, произвођач "Мингианг" увео је прву на свету ветротурбину на мору са снагом од 16 мегавата на мрежи у поморској ветропарку "Фујиан". Кинеска државна бродоградитељска корпорација већ је конструисала турбину од 18 мегавата.

Кина претекла Европу као главни светски произвођач струје из ветротурбина на мору

Неки то виде као доказ да Кинези сада постављају стандарде не само у погледу цене, већ и у погледу технологије. Чак су и гиганти попут "Сименс Гамеса" немоћни против притиска Кине.

"Ово су услови које не можемо да прихватимо", каже Ајкхолт.

Нису сви тако критични према конкуренцији из Азије. Има и оних који сматрају да без турбина из Кине, Европа једноставно не може да постигне енергетску транзицију, поготово не по разумним ценама, али о томе у индустрији причају иза затворених врата.