Чији су симболи Београда: У рукама приватника најзначајнија здања у српској престоници

Симболи Београда више не припадају Београђанима. Већина зграда по којима је српска престоница деценијама препознатљива, сада је у приватном власништву. Међу малобројним објектима који још нису приватизовани је хотел "Славија" чија продаја је најављена за крај новембра. 

Без обзира што има много противника приватизације здања попут Београђанке, Сава центра, Бигза или Генекса, највише због цене коју су неке од њих постизале на јавним надметањима, сви се слажу да им треба вратити стари сјај. За разлику од потенцијалних купаца и нових власника, архитекте и остали стручњаци сматрају да је важно и да задрже своју намену. 

Београд сада има и неке друге симболе, попут Куле Београд, али је важно да и они стари, по којима је препознатљив опстану.

Док су ова здања била у државном власништву она су "таворила", али када су прешла у руке приватника одједном су "процветала". Рачуница приватника показала се више него исплатива, али се поставља питање шта је спречило државу да и она послује домаћински и да убире приходе од велелепних здања.

Генекс кула

Последњи у низу објеката који су продати претходних година је Генекс кула, која је некада била седиште најуспешније југословенске фирме "Генералекспорта" и која је позната и као западна капија Београда. 

Седам купаца надметало се за куповину Генекс куле чија је почетна цена била 834 милиона динара (око 7,1 милион евра), али је ова зграда на крају продата фирми "Еурека бар" за 2,4 милијарде динара (око 20,5 милиона евра). То није очекивала ни јавност, ни нови купац. Не зато што ово здање не вреди толико, него због искуства са претходних надметања, када су непокретности углавном продаване за прву понуђену цену и то из трећег огласа о јавном надметању, када је почетна цена више него преполовљена у односу на процењену вредност.

Било је много отпора продаји овог здања. Агенција за лиценцирање стечајних управника (АЛСУ) је почетком јануара објавила оглас за продају имовине, а у међувремену стигло је неколико предлога држави да искористи право прече куповине да купи простор и претвори га или у студентски дом или у културно-забавни простор, који би назвали Тесла кула и отворили за туристе и све посетиоце.

Држава ипак није одустала од продаје, упркос противљењу станара, који су, како за РТ Балкан каже управник стамбене заједнице Генекс куле Божидар Ставрић, предузели низ корака како би се спречила или поништила продаја пословне половине тог објекта, а приговоре су упутили Скупштина поверилаца и стамбена заједница као стечајни поверилац.

"Компанија која је на крају излицитирала највишу цену је уплатила новац, постали су власници, али се од 6. фебруара ништа не дешава. У принципу се не зна шта ће бити са тим делом зграде. Потребна су велика улагања, ако желе да ураде нешто озбиљно. Могуће је да су се преценили, јер је почетна цена на лицитацији била око 7 милиона евра, а пошто се пријавило више заинтересованих излицитирана је три пута већа цена, тако да је сада питање да ли 'Еурека бар' има средства и да ли жели да улаже у зграду или ће је на крају продати", каже Божидар Ставрић.

Сава центар

"Делта холдинг" Мирослава Мишковића, купио је у новембру 2020. године Сава центар по почетној цени од 17,5 милиона евра. Конкурсни услов је био да прихвате улагање од најмање 50 милиона евра за пет година, и да објекат не мења намену. Цео комплекс чине три међусобно повезане зграде изграђене у периоду од 1977. до 1979. године, према пројекту познатог архитекте Стојана Максимовића.

Ових дана се приводе крају радови на реконструкцији највећег конгресног центра у Србији. Ово здање од 29.374 квадрата продато је из трећег покушаја, тако да је првобитна цена од 27,4 милиона евра прво умањена на 21,9 милиона, а потом за још 20 процената. Куповином ове некретнине Мишковић је заокружио причу, јер је претходно постао и власник хотела "Интерконтинетал", који је повезан са тим конгресним центром.

Професор на Економском факкултету у Београду Слободан Аћимовић сматра да је кључно да објекти задрже јавну намену, уколико су је имали раније, односно да Београђани могу и даље да одлазе на премијере филмова и на Фест у Сава центар, а да с друге стране и Град и држава имају користи од пословања овог конгресног центра.

"Увек можемо да причамо о томе да ли је нешто могло да се прода по већој цени, али на крају није битно ко је купац, већ је важно да та здања оживе. Зато морамо да имамо јаког инвеститора. Приоритет је да ти објекти буду у функцији, а не да буду руине. Не разумем када се неко буни што смо срушили стару зграду. Ако је под заштитом државе, онда је то кривично дело, не треба је рушити, већ реновирати и обновити. Али, код нас увек постоје отпори да се задржи оно старо, али оно пропада и губи вредност, ако се не одржава. Можемо да будемо за или против ове власти, али не могу да разумем да је неко против да се нешто реновира и да изгледа лепше, да се спречи пропадање", каже професор Аћимовић за РТ Балкан. 

Он сматра да реконструкцијом Сава центра не добија само инвеститор, већ и Београђани, али и Град због индиректних прихода који ће се слити у градску касу.

Београђанка

"МПП Њу проџект д.о.о." ћерка фирма компаније "Марера пропертис" чији је директор Милана Срећков купила је 2020. године Београђанку за 16,5 милиона евра. Касније су из компаније објавили да су у реконструкцију зграде уложили осам милиона евра, а први закупци су се уселили у зграду у јануару 2022. године.

Палата Београд, дело архитекте Бранка Пешића, саграђена пре 49 година, у то време била је једна од најмодернијих пословних зграда у Југославији, прва "паметна" зграда на Балкану од 23 спрата, висине 101 метар, са компјутерски управљаним грејањем и хлађењем, четири супербрза лифта и видиковцем. Од 1974. године, када је саграђена, Палата Београд није обнављана. 

Дом синдиката

Зграда Дома синдиката, која је највећим делом дата у закуп, и даље је у власништву Савеза самосталних синдиката Србије (СССС). Међутим, промене су се догодиле у Привредном друштву "Дворана Дома синдиката" д.о.о. које је деценијама било закупац дворане.

Оно је мају 2016. отишло у стечај, да би 2017. добило новог власника, једног од некадашњих поверилаца - "МЦФ Мегаком филм", на чијем челу је филмски дистрибутер Игор Станковић.

Дворана Дома синдиката, иако недовршена, свечано је отворена 13. јуна 1957. Све до изградње Сава центра у њој је организован Фест, а у априлу 2013. Влада Србије је комплетну зграду Дома синдиката прогласила за споменик културе.

БИГЗ

Прашина се подигла и око продаје зграде Бигза у Булевару војводе Мишића. Њу је на крају купила компанија "Марера рил естејт партнерс” у фебруару 2021. године. У овом послу сестринска компанија "Марере пропертис", власника дела Палате Београд, није учествовала самостално, већ је имала партнера "Александар градњу", тако да обе компаније у заједничкој фирми која је купила здање архитекте Драгише Брашована поседују по 50 одсто учешћа. 

Продаја зграде отворила је тада и питање очувања овог јединственог споменика модерне архитектуре, који је проглашен за културно добро. Пошто је зграда антологијско дело српског модернизма, компанија је у обавези да сарађује са градским Заводом за заштиту споменика културе да би био очуван аутентични изглед здања архитекте Драгише Брашована.

Зграда је подигнута за потребе Државне штампарије Краљевине Југославије. Када је изграђена 1941. године била највећа штампарија на Балкану, а симболично је урађена у облику ћириличног слова П - да подсећа на стару штампарску пресу.

Београдска индустрија пива (БИП)

Компанија "Ауто Чачак" је у августу 2021. године купила АД БИП Београд за 2,09 милијарди динара (око 17,7 милиона евра) на јавном отварању понуда у Агенцији за лиценцирање стечајних управника.  Понуда "Ауто Чачка" је једина која је стигла на јавни позив за приватизацију некадашње Београдске индустрије пива, и прихваћена је, јер је износила више од половине процењене цене БИП-а као правног лица. Касније је објављено да је и немачки "ДЛ Холдинг" из Хамбурга сувласник Београдске индустрије пива. 

Из немачке компаније су тада саопштили да ће "Ауто Чачак" даље развијати локације БИП-а у Крњачи и Чачку, док ће они својим искуством и инвестицијама допринети да локација на Мостарској петљи у центру Београда постане најсавременији бизнис парк у Европи.

За сада се не назире реализација овог плана, јер најављени радови на изградњи још нису почели.

Председник Александар Вучић је недавно на конференцији за новинаре објавио да је у марту потписан уговор о продаји имовине Београдског сајма предузећу "Београд на води". Он је тада рекао да Хала 1 остаје у власништву државе, а да остале непокретности продајом прелазе у власништво "Београда на води".

Додао је и да ће средства од продаје удела на Београдском сајму бити искоришћена за развијање локације новог сајма у Сурчину, локацији одражавања међународне изложбе ЕКСПО.

Хотели симболи Београда

Да ли ће новог власника добити и Хотел Славија, биће познато 28. новембра за када је заказано јавно надметање. Потенцијални купци требало би своје пријаве да поднесу Министарству привреде најкасније 24. новембра. Предмет продаје је удео у власништву Републике Србије, што представља 100 одсто укупног капитала субјекта приватизације, а почетна цена је 24,94 милиона евра.

Претходно су приватизовани и хотел "Москва", који је купио Миле Драгић, као и хотел "Југославија", који је до сада променио неколико власника. 

Парцела на којој је зграда хотела сада припада компанијама "МВ Инвестмент Д.О.О." и "Денјуб Риверсајд Д.О.О.". Београдски секретаријат за урбанизам и грађевинске послове огласио је прошлог месеца рани јавни увид за план према којем ће на месту садашњег хотела "Југославија" нићи комплекс са небодером. Уместо некада чувеног хотела, на овом месту предвиђена је изградња комплекса са објектом висине до 155 метара, док је планирана површина будућег комплекса 240.000 квадрата.

Продаје се хотел Славија: Почетна цена 25 милиона евра

Компанија "МВ Инвестмент д.о.о" из Београда, ћерка фирма "Миленијум тима", финансирала је израду Плана детаљне регулације (ПДР) за Блок 11 и дела Блока 10, којим се предвиђа и реконструкција овог објекта.

Важећи закони не праве разлику између јавног или приватног власништва када је реч о културним добрима. Власник, закупац, корисник или старатељ културног добра, дужан је да објекат одржава у складу са препорукама надлежног завода, а за сваку интервенцију коју евентуално буде предузимао, мора да тражи сагласност надлежног завода. То је тако бар на папиру.