Радови на изградњи гасног интерконектора Србија-Бугарска, који би требало да омогући диверсификацију извора снабдевања, биће завршени почетком новембра, док се издавање дозвола и почетак рада очекују неколико недеља након тога.
Министарка енергетике Дубравка Ђедовић Хандановић данас је, током обиласка градилишта у месту Трупале код Ниша, изјавила да очекује да ће Меморандум о разумевању између министарстава енергетике Србије и Азербејџана, као и комерцијални уговор азербејџанског снабдевача и ЈП Србијагас, бити потписан до краја новембра, а да очекује да снабдевање природним гасом интерконектором почне до краја године.
У току су преговори са компанијом из Азербејџана о снабдевању, док је Србијагас у фази преговора о закупу дела ЛНГ терминала у Александрополису у Грчкој. Танјуг преноси да је планиран закуп око 300 милиона кубних метара гаса на годишњем нивоу када терминал почне са радом. Министарство очекује да ће снабдевање природним гасом преко интерконектора почети до краја ове године.
Тако ће Бугарска, која је недавно увела Србији и Мађарској накнаду за транспорт руског гаса, ускоро омогућити доток овог енергента из Азербејџана, Норвешке, Америке и других држава, чија цена је већа у односу на природни гас из Русије.
Танјуг преноси да би изградња гасног интерконектора Србија-Бугарска требало да омогући диверсификацију извора снабдевања, већу енергетску стабилност и да ослободи Србију и регион зависности од руског гаса, али то подразумева куповину скупљег течног природног гаса (ТНГ), који до грчке луке стиже танкерима, а потом се мора претворити из течног у гасно стање да би се транспортовао гасоводом.
Министарка рударства и енергетике Дубравка Ђедовић Хандановић је раније изјавила да је гасни интерконектор Србија - Бугарска од стратешког интереса и за Европску унију, јер ће Србија тиме постати транзитна земља за допремање гаса до ЕУ.
Танјуг наводи да је гасни интерконектор кључан за енергетску диверсификацију у Србији, јер ће држава добити инфраструктуру преко које ће моћи да се снабдева гасом из различитих извора. Завршетком изградње гасне интерконекције Србија-Бугарска, Србија ће добити могућност за повезивање са изворима гаса који долазе до Грчке, укључујући гас из Азербејџана и Каспијског региона и ЛНГ терминала у Грчкој.
Ипак, чак и да Србија успе да новом рутом допреми максималну годишњу количину од 1,8 милијарди кубика, колико је раније најављивано, то је и даље значајно мање у односу на више од три милијарде кубика колико годишње стиже из Русије. У најбољем случају, нови правац би могао да обезбеди повећање капацитета за 60 одсто.
Кад је реч о течном природном гасу, ЛНГ терминал у Александрополису у Грчкој може да прима гас из целог света, па би тако међу снабдевачима могли да буду Катар, Норвешка или америчке компаније, преноси Танјуг.
Гасна интерконекција Србија-Бугарска део је шире иницијативе ЕУ - Јужног гасног коридора, чији је циљ да се смањи зависност Европе од руског гаса. Овај пројекат је погурала Европска унија након што је почео сукоб у Украјини, због чега европске земље теже да смање зависност од руског гаса.
ЕУ је, наиме, кроз ИПА фондове за Србију издвојила 49,6 милиона евра бесповратних средстава за пројекат гасни интерконектор, чија је укупна вредност 85,5 милиона евра. И Бугарска је за изградњу гасовода на својој територији од ЕУ добила грант од 27,6 милиона евра.
Остатак новца Србија је обезбедила кроз кредит Европске инвестиционе банке, а из буџета је издвојено 15 милиона евра и 7,5 милиона евра за припремне радове и пројектовање.
Укупна дужина гасовода Србија-Бугарска кроз обе државе биће 170 километара и целом дужином ће бити двосмеран. Гасовод у Србији ће бити дужине 109 километара.