Економија
Прогнозе инфлације за следећу годину: Близу силаска на једноцифрен ниво
Инфлацију вуку енергенти и храна, али када се гледа кретање од пролетос, види се да је код хране међугодишња инфлација у априлу и мају износила 24 одсто, а сада је 14 процената, указује директор Републичког завода за статистику Миладин Ковачевић
Пројекција је да ће инфлација следеће године у просеку износити 4,9 одсто у односу на овогодишњи просек, чиме се примичемо ономе што смо имали пре почетка инфлације, изјавио је данас директор Републичког завода за статистику Миладин Ковачевић.
"Знамо да је инфлација иницирана међународним окружењем, односно тамо је почела крајем 2021. године, а онда се унеколико распламсала почетком 2022. са почетком рата у Украјини, кидањем ланаца снабдевања и слично. Поред међународног окружења постоји још један узрочник, који је погурао тражњу, а то је новац из фискалне сфере којим је држава помагала привреду и становништво", рекао је он за Танјуг.
Додао је да је тако нешто било неопходно и да фискална политика доноси мере заштите, а монетарна то амортизује рестриктивним мерама, међу којима су основна референтна каматна стопа, затим горња и доња граница за депозите, те обавезна резерва банака на кредите.
Притом, истакао је Ковачевић, ова стерилизација новчане масе на плате и пензије не може да делује одмах.
Према његовим речима, инфлацију вуку енергенти и храна, али када се гледа кретање инфлације од пролетос, види се да је код хране међугодишња инфлација у априлу и мају износила 24 одсто, а сада је 14 процената, док је укупна инфлација 10,2 одсто и близу је силаска на једноцифрени ниво, наводи.
Када је реч о дуговима земље, истакао је да није битно само колики је дуг у апсолутном износу, него колико је његово учешће у бруто домаћем производу (БДП) и колика је стопа сервисирања дуга.
"Сви већ знамо да је је учешће јавног дуга у БДП-у, око 51- 52 одсто што је добро, а што се тиче стопе сервисирања дуга, она заправо показује колика је отплата главнице и камате у току године у односу на извоз роба и услуга. Та стопа ове године износи 12,3 одсто, док је граница ризичности, односно стварања проблема одрживости или најављивања кризе дуга, око 27 до 28 одсто" , рекао је Ковачевић.
