Никад горе у САД: Хипотеке све скупље, рента уместо куповине, остварује се визија из Давоса?

Када је данска политичарка Ида Аукен на Светском економском форуму 2016. поручила "ако не поседујете ништа, срећни сте", нашла се на удару критика да она и СЕФ желе да ограниче приватну имовину. Са порастом каматних стопа и упорном инфлацијом, чини се да је Аукен била у праву - бар у Сједињеним Америчким Државама.

Ситуација на тржишту некретнина у САД је таква да је данас, због високих хипотекарних стопа, 52 одсто скупље купити кућу него је изнајмљивати.
Последњи пут када је цена куповине куће у односу на изнајмљивање била тако екстремна је пре економске кризе 2008. али је чак и тада разлика била "само" 33 одсто.

У теорији, трошкови куповине и изнајмљивања би требало да буду приближно усклађени, каже за "Волстрит џорнал" Мет Ванс, шеф истраживања у ЦБРЕ. Иако власници имају користи када цене кућа расту, они такође улажу више у своје домове него станари за ствари као што су поправке и реновирање.

Од 1996. до средине 2003. просечна цена куповине или изнајмљивања је заиста била мање-више једнака. После глобалне финансијске кризе, међутим, ниске каматне стопе и обиље стамбених објеката значили су да је током 2010-их у просеку било 12 одсто јефтиније купити кућу, него изнајмити је. Сада је ситуација другачија.

Примера ради, особа која данас узме 30-годишњу хипотеку на кућу од 430.000 долара са учешћем од 10 одсто издвојила би око 3.200 долара месечне отплате, 60 одсто више него да је купила исту кућу пре три године. Закупнине су порасле за 22 одсто у истом периоду.

Колапс цена би вратио тржиште у равнотежу, али се чини мало вероватним, осим ако не дође до велике рецесије. Они који су купили своје некретнине када су хипотекарне стопе биле ниске, искористили су јефтино финансирање: око 80 одсто неотплаћених хипотека у САД има каматну стопу испод 5 одсто, што власницима кућа даје подстицај да остану ту где јесу, смањујући понуду кућа за продају.

На папиру се може чинити да ови власници имају користи од тренутне ситуације, али се и они суочавају са трошковима. Не могу лако да се преселе, нити да продају своју и купе нову, с обзиром на веће хипотекарне стопе.

Пошто је власништво над кућом недоступно многим станарима, власници би могли да повећају закупнине. Али понуда кућа за изнајмљивање, са обиљем новоизграђених станова спутава раст станарине. Потражња станара је такође слабија него што је била током пандемије, јер је већина људи који су планирали да се преселе то већ урадила у последње две године.

Ово ће такође наштетити институционалним инвеститорима, који су последњих година уложили милијарде долара у имовину за изнајмљивање у САД.

На дисфункционалном америчком тржишту некретнина, чак и оном које би требало да буде скројено за станодавце, можда само доживотни изнајмљивачи добијају оно што желе.