Економија
Добра вест за дужнике: Нова одлука НБС о референтној камати
Одлуку Извршног одбора о задржавању референтне каматне стопе на непромењеном нивоу определиo је наставак попуштања глобалних инфлаторних притисака, као и успостављена опадајућа путања домаће инфлације
Извршни одбор Народне банке Србије одлучио је на данашњој седници да референтну каматну стопу задржи на нивоу од 6,50 одсто. На непромењеним нивоима су задржане и каматне стопе на депозитне (5,25%) и кредитне олакшице (7,75%), саопштили су из НБС. Они наводе да је одлуку о задржавању референтне каматне стопе на непромењеном нивоу определиo наставак попуштања глобалних инфлаторних притисака, као и успостављена опадајућа путања домаће инфлације и њено очекиванo кретање у границама циља.
Ова одлука је добра вест за грађане који имају кеш и друге кредите у динарима, јер то значи да рата неће да им расте.
Из НБС наводе да ће, према новој пројекцији централне банке, инфлација крајем ове године износити око 8%, а да ће се средином 2024. ће вратити у границе циља.
Приликом доношења одлуке уважена је и чињеница да су у претходном периоду пооштравани монетарни услови путем основног инструмента, каматне стопе, а у септембру и повећањем стопе обавезне резерве, као и да је сада потребно да се сагледају пуни ефекти донетих мера.
Извршни одбор је имао у виду да се инфлација у међународном окружењу смањује, иако је још изнад циља централних банака у готово свим земљама које циљају инфлацију.
"У условима попуштања трошковних притисака и отклањања застоја у снабдевању, као и заоштрене монетарне политике, Европска централна банка у октобру није мењала висину референтне каматне стопе. Сличан став у погледу монетарне политике има и Систем федералних резерви, који од јула није мењао висину распона својих каматних стопа. Даље смањење глобалних инфлаторних притисака очекује се и током 2024. године, што треба да допринесе и нижој домаћој инфлацији", наводе у Народној банци.
Извршни одбор је истакао да опрезност у одлучивању о монетарној политици и даље налажу геополитичке тензије, нарочито након избијања конфликта на Блиском истоку, као и променљивост светских цена сирове нафте и неких врста хране, које могу имати утицаја и на инфлациона очекивања. Ипак, из НБС напомињу да су, у односу на максимуме достигнуте прошле године, цене примарних производа су ниже и уколико се геополитичке тензије не буду даље заоштравале, по овом основу не треба очекивати неки знатнији ефекат на глобалну и домаћу инфлацију.
"Међугодишња инфлација у Србији налази се на опадајућој путањи од априла, при чему је њен ниво у августу и септембру био и нешто нижи него што смо очекивали. Успоравање инфлације на 10,2% у септембру резултат је нижег раста цена хране и базне инфлације (индекс потрошачких цена по искључењу хране, енергије, алкохола и цигарета) која је смањена на 8,2%. Важно је истаћи и значај заоштравања монетарних услова које ће заједно са осталим факторима утицати на готово извесно враћање инфлације на једноцифрен ниво у октобру и наставак њеног даљег смањења у наредним месецима", наводе из НБС.
