Европска централна банка: Економски изгледи све мрачнији

Европска централна банка упозорила је на растуће ризике стабилности за све, од зајмодаваца до влада и домаћинстава, док економски изгледи постају све мрачнији, а званичници се "боре са рекордном инфлацијом." ЕЦБ је, такође, скренула пажњу на чињеницу да би могло да дође до "превирања на финансијском тржишту у еврозони".

Смањење трошкова живота отежава људима сервисирање дугова, а све лошији изгледи за раст у Европи угрожавају корпоративне профите, саопштила је ЕЦБ у среду у прегледу финансијске стабилности, преноси "Блумберг".

ЕЦБ је, такође, указала на потенцијалне опасности за јавне финансије, јер се владе задужују како би ублажиле последице енергетске кризе. Очекује се даљи притисак на акције, а прогнозира се и пад цена некретнина након што су достигле петогодишњи врхунац.

Комбинација раста цена и смањења производње

"Компаније већ осећају утицај растуће инфлације и успоравања економске активности", саопштио је потпредседник ЕЦБ Луис де Гуиндос. "Наша процена је да су повећани ризици по финансијску стабилност, док техничка рецесија у еврозони постаје све вероватнија."

Комбинација раста цена и смањења производње, које су, како се тврди, изазване сукобом у Украјини, представљају проблем за креаторе политике, као и за инвеститоре. ЕЦБ је почела са "својим до сада најагресивнијим циклусом повећања каматних стопа", како би спречила даљи раст инфлације, иако повећање каматних стопа већ "прети да изазове економски пад."

"Веома је тешко имати финансијску стабилност без стабилности цена", рекао је потпредник ЕЦБ-а новинарима у Франкфурту.

У двогодишњем прегледу финансијске стабилности ЕЦБ-а наводи се да висока инфлација, растућа вероватноћа рецесије и увећани трошкови финансирања "представљају све веће изазове" за задужена домаћинства, предузећа и владе и могу довести до банкрота и нестабилности финансијског тржишта. Сви ови проблеми могли би да се појаве истовремено, и да, потенцијално, негативно утичу један на други.

Званичници су, такође, изразили забринутост да би даље колебање цена могло да изазове још више проблема на тржиштима деривата, која су већ потресена порастом трошкова енергената.

Банке ће убудуће морати да одвајају више новца за "лоше" кредите, наводи ЕЦБ која упозорава и на "даље нагло погоршање економских изгледа" и "повећање краткорочне каматне стопе".

ЕЦБ је, међутим, саопштила да су њене пројекције умереније од прогноза финансијских аналитичара.

Тржиште некретнина "на прекретници"

"Повећање каматних стопа значајније утиче на фискалну позицију него што се раније очекивало", наводи се у извештају ЕЦБ. "Даље погоршање финансијских услова могло би да промени расположење тржишта према неким од најрањивијих земаља еврозоне."

Тржишта некретнина ће се вероватно наћи "на прекретници" јер пораст трошкова позајмљивања смањује потражњу за новим кредитима.

"Постоје знаци да би се експанзија некретнина, која траје последњих неколико година, могла ускоро завршити", саопштила је ЕЦБ. "Услови финансирања на тржиштима комерцијалних некретнина су се пооштрили", додаје се, уз упозорење на "могућност преокрета опоравка након пандемије".

Као што смо раније известили, међународна агенција "Мудис" смањила је кредитни рејтинг банака у Немачкој, Италији и четири друге земље, са "стабилних" на "негативне", услед енергетске кризе у Европи и високе стопе инфлације.

Пад рејтинга односи се и на банкарске секторе у Чешкој, Мађарској, Пољској и Словачкој, а из агенције су саопштили да је реч о земљама које су најизложеније ризику од последица инфлације, цене енергената и рационализације енергије.

"Очекујемо да ће се услови пословања даље погоршавати", прогнозирала је ова агенција.

"Фајненшел тајмс" оцењује да је ЕЦБ и сама допринела финансијским натезањима тако што је ове године нагло подигла каматне стопе. Европска централна банка такође планира да разговара о томе како да почне да смањује портфолио обвезница од готово пет милијарди евра, што је потез који ће вероватно повећати притисак на ликвидност тржишта.

Де Гуиндос упозорава да би то требало учинити "са пуно опреза", то јест почети процес са "делимичним и пасивним квантитативним заоштравањем, што подразумева замену појединих обвезница, а не активну продају хартија од вредности.

Централна банка такође је позвала владе да осигурају да мере подршке које су уведене као одговор на енергетску кризу буду циљане и привремене, пошто су се већ обавезале да ће потрошити додатних 1,4 одсто бруто домаћег производа еврозоне.