Економија
Потписан комерцијални уговор: Гас ће у Србију стизати и из Азербејџана
У Бакуу је потписан Меморандум о разумевању између ресорних министарстава Србије и Азербејџана којим се продубљују односи у области енергетике, као и комерцијални уговор између гасних компанија "Сокар" и "Србијагас"
Азербејџан ће до краја наредне године Србији испоручити до 400 милиона кубних метара гаса. То ће омогућити Меморандум о разумевању између ресорних министарстава Србије и Азербејџана, којим се продубљују односи у области енергетике, као и комерцијални уговор између гасних компанија "Сокар" и "Србијагас" који су данас потписани у Бакуу, саопштили су из Министарства енергетике.
Министарка рударства и енергетике Дубравка Ђедовић Хандановић је изјавила да је данашњим потписивањем Меморандума продубљена билатерална сарадња Србије с Азербејџаном у области енергетике и осигурано снабдевање гасом из те земље у количинама до 400 милиона кубних метара гаса годишње до 2026. године, док ће се након тога добављати и милијарду метара кубних гаса.
Министарка је рекла да ће по завршетку изградње гасне интерконекције са Бугарском, Србија имати Азербејџан као још једног снабдевача гасом.
"После завршетка гасовода Балкански ток, који је обезбедио додатну сигурност и отворио нови правац снабдевања, сада остварујемо и стратешки циљ да диверсификујемо снабдеваче и додатно јачамо своју позицију транзитне земље за снабдевање гасом земаља централне Европе", рекла је Ђедовић Хандановић.
Она је додала да се завршетак ове гасне интерконекције очекује у наредним данима, чиме ће бити испуњени и инфраструктурни предуслови за нови извор снабдевања гасом.
Ђедовић Хандановић је истакла да потписани Меморандум отвара и друге могућности за сарадњу двеју земаља, које се тичу испорука течног природног гаса преко терминала у Турској и Грчкој, као и потенцијалне сарадње на развоју капацитета за изградњу гасних електрана и складишта гаса.
Министарка је подсетила да све пројекције говоре да ће потребе Србије за природним гасом током ове деценије расти, односно да се очекује да се укупна потрошња гаса повећа са око три милијарде кубних метара гаса у 2022. години на око четири милијарде кубних метара до 2030. године.
"Меморандум и уговор који су данас потписани омогућавају да рачунамо и на веће количине гаса и на више снабдевача, што ће нам донети већу сигурност у снабдевању наших грађана и привреде, а по завршетку гасног интерконектора ка Бугарској, планирамо и нове интерконекције, пре свега ка Северној Македонији", истакла је Ђедовић Хандановић.
Подсетимо, гасна интерконекција Србија-Бугарска део је шире иницијативе ЕУ - Јужног гасног коридора, чији је циљ да се смањи зависност Европе од руског гаса. Овај пројекат је погурала Европска унија, након што је почео сукоб у Украјини, због чега европске земље теже да смање зависност од руског гаса.
ЕУ је, наиме, кроз ИПА фондове за Србију издвојила 49,6 милиона евра бесповратних средстава за пројекат гасни интерконектор, чија је укупна вредност 85,5 милиона евра. И Бугарска је за изградњу гасовода на својој територији од ЕУ добила грант од 27,6 милиона евра.
Остатак новца Србија је обезбедила кроз кредит Европске инвестиционе банке, а из буџета је издвојено 15 милиона евра и 7,5 милиона евра за припремне радове и пројектовање.
Укупна дужина гасовода Србија-Бугарска кроз обе државе биће 170 километара и целом дужином ће бити двосмеран. Гасовод у Србији ће бити дужине 109 километара.
Ипак, чак и да Србија успе да новом рутом допреми максималну годишњу количину од 1,8 милијарди кубика, колико је раније најављивано, то је и даље значајно мање у односу на више од три милијарде кубика колико годишње стиже из Русије. У најбољем случају, нови правац би могао да обезбеди повећање капацитета за 60 одсто.
