Жене које ће се пензионисати следеће године, радиће два месеца дуже од дама које су то право оствариле током ове године. Граница за одлазак у старосну пензију код жена помера се за два месеца, тако да је услов у 2024. години да имају 63 године и осам месеци живота и најмање 15 година стажа осигурања.
Закон прописује померање старосног услова за жене све до 2032. године, када ће услови за оба пола бити изједначени, 65 година живота и најмање 15 година стажа осигурања. Осим овог основа за старосну пензију, осигураници оба пола могу то право остварити са навршених 45 година стажа осигурања, без обзира на године живота.
Жене које ће се пензионисати 2025. године мораће да раде док не напуне 63 године и 10 месеци, а даме које одлазе у пензију 2026. мораће да напуне 64 године. Даље се старосна граница 2027. повећава на 64 године и два месеца, па 2028. на 64 године и четири месеца, да би 2029. била 64 године и шест месеци, а потом 2030. да достигне праг од 64 године и осам месеци.
Жене које се буду пензионисале 2031. године имаће старосни услов од 64 године и 10 месеци, а 2032. ће им бити потребно пуних 65 година.
У превремену пензију први пут под истим условима
За остваривање права на превремену старосну пензију, од 1. јануара 2024. године и мушкарцима и женама ће бити потребно 40 година стажа осигурања и 60 година живота.
"У овом случају пензија се трајно умањује за 0,34 одсто за сваки месец пре навршених година живота прописаних за стицање права на старосну пензију у тој календарској години, а максимално 20,4 одсто", наводе у ПИО фонду.
У Србији је на крају прошле године било укупно 1.651.890 пензионера. Током 2022. године у пензију је отишло 92.045 људи, док је 100.615 пензионера преминуло, тако да су им примања трајно обустављена.
Колике су пензије?
Просечна пензија у септембру је била 37.797 динара, али највише корисника је у категорији која прима између 20.000 и 25.000 динара, њих 278.377, односно 16,9 одсто. Најнижа примања, испод 10.000 динара, према подацима ПИО фонда добија 70.940 корисника, док до 15.000 динара добија 68.169 корисника.
С друге стране, за 36.624 пензионера на рачуне месечно леже више од 100.000 динара, а њихов удео у укупном броју је 2,2 одсто. Према подацима ПИО фонда, за септембар, само 4,37 одсто најстаријих грађана има примања већа од просечне плате у Србији за август, која је била 86.112 динара.
"Има све више људи који неће да иду у пензију. Не да не желе, него не могу то себи да приуште. На пример, имају плату 100.000 динара, а око 45.000 динара би имали пензију. Од тога не могу да живе. Дошли смо у ситуацију да нам радници сугеришу да се не бунимо због продужетка старосне границе и буквално се моле да их послодавци задрже још на послу, јер им се не исплати да иду у пензију", каже за РТ Балкан Ранка Савић, председница Асоцијације слободних и независних синдиката (АСНС).
Сличан тренд као и код просечне плате, и највеће просечне пензије су у Београду. Пензионери у престоници тако месечно добијају око 48.973 динара, али је велика разлика и међу београдским пензионерима по општинама. На Савском венцу је просек 60.411, динара, док је у Младеновцу готово упола нижи - 34.786 динара.
Најмања месечна примања имају пензионери у општинама Жабари и Мало Црниће, око 19.000 динара, док су у Осечини, Ражњу и Варварину око 22.000 динара.
Добиће је сви корисници пензија и осталих привремених накнада, као и инвалиди и корисници привремених накнада ПИО Фонда. Пензије су повећане за 5,5 одсто од октобра, а најављено је још једно повећање у јануару 2024. године, за 14,6 одсто. Министар финансија Синиша Мали је недавно најавио и да ће 30. новембра пензионерима бити исплаћена једнократна помоћ државе од 20.000 динара.