Економија
И држава, и грађани ослањају се на злато у кризним временима: Грађани са плочица прешли на полуге
Златне резерве Србије од 2012. године порасле два и по пута и сада вреде око 2,3 милијарде евра. У јулу 2021. враћена и последња тона злата која је стајала у иностранству
Народна банка Србије вратила је свe злато чувано у иностранству и куповином на домаћем и страном тржишту знатно увећала златне фондове.
Са вредношћу од око 2,3 милијарде евра, наше златне резерве су порасле два и по пута у односу на 2012. годину.
Слични трендови су и у Холандији, Аустрији, Пољској, Мађарској, Румунији, а изузетна тражња за овим племенитим металом влада и у Немачкој, Кини, Америци, где се злато сматра једним од најсигурнијих чувара вредности међу свим категоријама инвестиција.
Бруто девизне резерве Народне банке Србије премашиле су рекордних 22,5 милијарди евра. Злато, као део структуре ових резерви, у време глобалних криза, нестабилности, инфлације, има посебан значај. Процес враћања злата у земљу завршен је средином 2021. године, у јеку пандемије корона вируса.
У НБС кажу да је разлог пре свега због повећања сигурности и расположивости златних резерви у периодима глобалне неизвесности.
"Повећањем девизних резерви на рекордне нивое, појачава се отпорност домаћег финансијског система на екстерне шокове. Средином ове године, златне резерве тежиле су 38,5 тона, што је два и по пута више него крајем 2012. године, када је та количина износила 15,3 тоне. Све домаће злато сада се чува у нашим трезорима и таква је ситуација од јула 2021. године, када је унета и последња тона злата која је стајала у иностранству", кажу из Народне банке Србије.
Према подацима Светског одбора за злато, највеће златне резерве у свету имају САД са 8.133 тоне, затим Немачка са 3.355 тона, а на трећој и четвртој позицији су Италија и Француска са нешто мање од 2.500 тона. Пета је Русија са 2.298 тона, а шеста Кина са 2.010 тона. На Западном Балкану прво место држи Србија са 38,5 тона, затим Северна Македонија са 6,8 тона, па следе Словенија са 3,7 тона, Албанија са нешто више од три тоне, БиХ са 2,7 и Хрватска са две тоне злата.
У амбијенту појачане глобалне неизвесности, у Србију је враћено свих 13 тона злата. На овај начин НБС је желела да додатно повећа сигурност и доступност свог монетарног злата. Из угла централне банке, као институционалног инвеститора, злато је и гаранција поверења у централну банку.
С друге стране, стручњаци сугеришу да би сада могло бити време да и грађани размисле о чувању и инвестирању у злато.
"Куповина и враћање злата у своје трезоре глобални је тренд последњих неколико година. Осим што представља сигурну активу у турбулентним временима, служи и као облик заштите од инфлације на дужи рок. Недавно истраживање које је спровео "Инвеско" показало је да 96 одсто централних банака и суверених фондова сматра злато сигурном инвестицијом", каже за портал "Бизнис" Драго Матовић из "Тавекс злато и сребро", водеће светске компаније која се бави инвестиционим златом.
Злато чува новчаник од инфлације
Лане је тражња за златом од стране централних банака била највиша од 1950. године. Ове институције купиле су укупно 1.140 тона жутог метала. Исти тренд се наставља у прва три квартала 2023, јер количина злата купљена од стране централних банака износи 800 тона, што је за 14 процената више него у истом периоду прошле године.
"Појединци имају исту корист од злата за своје личне финансијске портфолије као и банке. Због тога људи у земљама са веома високим стопама инфлације купују злато како би заштитили своју куповну моћ. Пример је Турска, где годишња стопа инфлације износи невероватних 60 одсто. Зато се турска домаћинства окрећу инвестиционом злату и тражња за кованицама и полугама у првој половини ове године је пет пута већа него пре годину дана", сматра Матовић.
Он наводи да су се прошле године много више куповале мале плочице од једног до пет грама, због логике да се мањи производи могу лако заменити за другу робу, док сада људи купују више полуге злата од 50 и 100 грама за већа улагања.
"У Србији су и даље најпопуларнији аустријски дукати Франц Јозеф. Ипак, све ово указује на то, да не само институционални инвеститори и централне банке верују у злато, већ и појединци", додаје Драго Матовић.
Златна полуга од 100 грама иначе кошта око 710.000 динара, док су плочице од једног грама око 8.000 динара. Дукат Франц Јозеф кошта око 105.000 динара.
