Издавање кућа и станова на дан више се него добро исплати, и у свету и код нас. Нема евиденције о томе колико се непокретности издаје на тај начин у Србији, али се процењује да је само у Београду више од 1.500, а у Србији и више од 13.000 таквих некретнина. Цена издавања је и до 200 евра дневно, за станове у "Београду на води", тако да од издавања стана на дан у Београду месечно може да се заради и неколико хиљада евра. Клијенти су махом странци, а резервишу углавном преко интернета. На ту зараду, међутим, мало ко плаћа порез.
"Цене се крећу од око 30 па до 200 евра. Квадратуре станова су од 20 квадрата гарсоњере, па до станова од 100 квадрата који поседују више спаваћих соба који су обично за породице са децом који долазе из иностранства", наводи Ивана Милошевић са сајта "БГапартмани".
Станодавци тврде да уз зараду која је добра, иде и велика одговорност, али и доста посла.
"Имамо неких двадесетак станова у овом моменту. Они су различите квадратуре. Налазе се углавном по центру града. Ми госте пријављујемо регуларно", поручује Александра Рашић, из београдске агенције која се бави издавањем станова на дан.
Власник дужан да има налепницу на вратима стана
Власник некретнине који издаје стан на дан дужан је да има налепницу на вратима стана коју издаје Секретаријат за туризам. Али у пракси ретко ко то чини. Обавеза управника зграде јесте да евидентира станове који се издају на дан.
"У последње време се у великим и луксузним комплексима дешава да људи узимају по 20 станова, они их комерцијализују и издају их као стан на дан. Празници, као што је Нова година, су највећи проблем. Тада је битно да ако је апартман категоризован за три особе и буде толико људи у стану, да се не правe неке прославе, да не буде велики број гостију, јер je самим тим угрожена и њихова безбедност", истиче Љубиша Бановачки, председник Удружења професионалних управника.
Више од 13.000 непокретности се издаје на дан
У ресорном министарству кажу да су за категоризацију смештаја стан на дан надлежне локалне самоуправе и да у централном информационом систему у Србији таквих непокретности има више од 13.000.
"Велики је број објеката, апартмана који нису регистровани и угоститеља који на нелегалан начин пружају те услуге, пре свега у Београду као главном граду који је један од кључних центара и дестинација за обилазак и долазак пре свега страних туриста, али и домаћих. Наравно такве ситуације се затичу и у нашим великим туристичким центрима, пре свега на планинама, Копаонику, Златибору, Златару, али и у бањским центрима", објашњава Дуња Ђенић, помоћница министра за туризам.
Законима о трговини и угоститељству регулисано је паушално опорезивање издавања станова на дан. За оне који не пријаве да се тиме баве предвиђене су и казне до 350.000 динара.
На планинама најтраженије брвнаре
На обронцима Златара све више мештана гради апартмане за рентирање. Издавање куће на дан је од 25 па и до 100 евра за луксузније објекте. Већ три године, у селу Вилова, Оливера Матијевић дочекује госте, а међу њима има и Кинеза, Немаца, Пољака.
Најтраженије на планинама су брвнаре, а њихова цена варира и у зависности од тога да ли је лето или зима.
"Прве се и резервишу, тако да нам после само остаје да одговарамо да нема више места. У суштини оно чиме су гости очарани Златаром јесте та нетакнута природа", објашњава Катарина Боранијашевић, из туристичке агенције "Златар травел".