Економија
Пензионерска мапа Србије: Колика су примања најстаријих грађана по општинама (ГРАФИКА)
Према подацима Републичког фонда за пензијско и инвалидско осигурање, просечна пензија у земљи је у септембру, била 37.797 динара, али су пензионери у Београду примали 48.186, док је у Жабарима и Малом Црнићу просек нешто већи од 19.000 динара.
У Србији има око 1,65 милиона пензионера, али свима добродошла помоћ државе од 20.000 динара која је јуче уплаћена, неће им свима исто и значити. Некима је она скоро као 13. пензија, јер месечно добијају толико или тек нешто мало више од тог износа. Као што се разликује износ просечне плате по општинама и градовима, тако се и примања најстаријих грађана драстично разликују.
Према подацима Републичког фонда за пензијско и инвалидско осигурање, просечна пензија у земљи је у септембру, била 37.797 динара, али су пензионери у Београду примали 48.186, док је у Жабарима и Малом Црнићу просек нешто већи од 19.000 динара. Међу најсиромашнијим пензионерима су и они који живе у Осечини , где је просек 22.198 динара, Варварину са 22.712 и Ражњу са 22.940 динара.
Најпристојнија примања имају становници београдских општина, мада и у њима постоје огромне разлике између централних градских и приградских општина. Тако је на Савском венцу просечна пензија исплаћена у септембру била 60.411 динара, на Старом Граду 58.265, Врачару 57.453 и на Новом Београду 56.380 динара, док је у Младеновцу 34.786, а 35.930 динара у Гроцкој. И најниже пензије у главном граду, међутим, више су од просека у већини општина и градова у Србији.
После Београда, пензионери са највећим буџетом живе у Новом Саду, где је просечна пензија 47.261 динара, Панчеву 45.677, Бору са 45.002 и Лајковцу, где је просечна пензија 42.536 динара. Још само пензионери у Врбасу, Вршцу, Беочину, Сремским Карловцима, Зрењанину и Ужицу имају хиљаду или две више од 40.000 динара, док је у свим осталим местима у Србији месечни износ на чеку мањи. Између 23.000 и 25.000 динара, добијају најстарији становници Рековца, Богатића, Владимираца, Коцељеве, Голупца, Прешева, Раче,Петровца на Млави, Тутина и Великог Градишта.
Синдикат: Не треба свима државна помоћ
Председник Синдиката пензионера Србије "Независност" Милош Грабунџија каже за РТ Балкан да ће помоћ од 20.000 динара највише значити пољопривредним и пензионерима који примају породичну пензију, јер су некима од њих примања око 10.000 динара.
"Око 78.000 људи има испод 10.000 динара. Наш циљ је био да се помоћ не дели свима, већ да се утврди одређени износ изнад којих они са високим примањима неће добијати помоћ. Сматрамо да је непотребно да они који добијају пензије у рангу просечне плате од око 80.000 динара, да добијају исту помоћ државе, ако и они који једва преживљавају. Они иду на њиве да раде, раде као портири, ко успе да нађе посао да би могли да преживе", сматра Грабунџија.
Он напомиње да око 990.000 пензионера прима мање од просечне пензије која је, према најновијим подацима Фонда ПИО, после октобарског повећања износи 39.874 динара.
Просечна пензија у септембру је била 37.797 динара, али највише корисника је у категорији која прима између 20.000 и 25.000 динара, њих 278.377, односно 16,9 одсто. Најнижа примања, испод 10.000 динара, према подацима ПИО фонда добија 70.940 корисника, док до 15.000 динара добија 68.169 корисника.
С друге стране, за 36.624 пензионера на рачуне месечно леже више од 100.000 динара, а њихов удео у укупном броју је 2,2 одсто. Према подацима ПИО фонда, за септембар, само 4,37 одсто најстаријих грађана има примања већа од просечне плате у Србији за август, која је била 86.112 динара.
Мали: Државна помоћ од 650 евра
Потпредседник Владе Србије и министар финансија Синиша Мали изјавио је да је до сада пензионерима у пет једнократних давања и кроз једнократне помоћи које су стизале свим категоријама грађана исплаћено по око 650 евра помоћи.
"Паралелно са тим смо у року од две године просечну пензију подигли за 56,1 одсто. То је права борба за очување стандарда грађана, борба са инфлацијом и нисмо дозволили да светска криза утиче на квалитет живота грађана", рекао је Мали.
Он је подсетио да је прво у априлу 2020. године пензионерима исплаћено 4.000 динара, потом у децембру исте године још 5.000 динара, у септембру 2021. године 50 евра, у фебруару 2022. године 20.000 динара. Уз ове помоћи само најстаријој популацији, они су примили, као и сви грађани који су се тада пријавили, у мају 2020 године по 100 евра, а потом 2021. године 80 евра у три транше (30+30+20 евра).
