Економија
Фич: Србија после пандемије остварила неке од најбољих резултата у Европи
У недавном извештају ММФ-а закључено је да, иако је привреда Србије, као и друге широм Европе, погођена порастом цена хране и енергената, показала отпорност и да је дефицит планиран за 2024. годину ограничен на 2,2 одсто БДП-а
Србија је после пандемије короне остварила неке од најбољих економских резултата у Европи, оценио је директор независне групе у америчкој агенцији за кредитни рејтинг Фич, Пол Гембл, наводећи да је Влада Србије рационализовала потрошњу и смањила дуг, што је подржано снажним економским растом и инвестицијама.
Гембл је истакао да директне стране инвестиције у Србији остварују прилив који просечно износи од пет до седам одсто БДП-а, објавио је амерички магазин "Глобал фајненс".
Гембл је и пословно окружење у Србији оценио као позитивно.
Магазин истиче да прича о успеху Србије датира још пре пандемије и да је током протеклих 15 година Београд следио успешан програм економских реформи, који је помогао да се преуреди привреда, која се традиционално ослањала на лаку индустрију и агробизнис, и да се усмери ка информационим и комуникационим технологијима (ИКТ) и информационој економији.
Подсећа се да је Србија недавно потписала меморандум о разумевању са "Гинкго бајоворкс" из САД за покретање стартап акцелератора за биоекономски инжењеринг.
И одељење за е-трговину српске Делта групе, Ананас, проширило се на Северну Македонију, стицањем две локалне групе за е-трговину - Гроупер и Паопао - у првом кораку ка регионалном ширењу већег обима, са циљем да постане "Амазон" Балкана, истиче магазин.
Гембл је рекао да је ИКТ сада најбрже растући сектор у Србији, подстакнут приливом младих Руса, њих око 200.000, према извештајима медија, а који желе да избегну да буду увучени у рат у Украјини.
Регистрација руских и украјинских предузећа у Србији је драматично скочила од почетка сукоба у Украјини, а према подацима Агенције за привредне регистре Србије, око 1.020 компанија у руском власништву је основано у Србији 2022. године, у поређењу са само 82 у 2021, наводи амерички магазин.
Истиче да је енергетика још један сектор који се брзо развија и да Србија жели да смањи употребу неефикасног и загађујућег лигнита, који тренутно чини 70 одсто потрошње енергије, подстакне употребу зелене енергије и реформише енергетске компаније које имају монопол и праве губитке.
Подсећа се да је премијерка Србије Ана Брнабић представила у марту планове за претварање државних енергетских предузећа Електропривреда Србије и Србијагас у акционарска друштва.
Привредни раст Србије потпомогнут је великим улагањима у путеве и другу инфраструктуру и огромним приливом директних страних инвестиција у износу од око 42 милијарде долара од 2007. године, према подацима националне инвестиционе агенције и око 4,3 милијарде само прошле године.
Велики део тих инвестиција долази из ЕУ, посебно у аутомобилску и прехрамбену индустрију, а председница Европске комисије Урсула фон дер Лајен се обавезала да ће подржати даље инвестиције у Србији и другим земљама Западног Балкана током посете почетком новембра.
Све то је помогло у подизању животног стандарда и да Србија стекне међународну репутацију као земља изузетно повољна за улагања и много стабилнија од земаља у окружењу, истиче амерички магазин.
Подсећа да ће Експо 2027. године бити одржан у Београду од маја до октобра те године и да ће то бити први пут да се Експо одржава у Југоисточној Европи.
Планирано је око 12 милијарди евра инвестиција, укључујући нову изложбену локацију, нове стадионе, музеје и речне луке и унапређену инфраструктуру, а очекује се да ће Експо привући три милиона туриста.
У недавном извештају ММФ-а закључено је да, иако је привреда Србије, као и друге широм Европе, погођена порастом цена хране и енергената, показала отпорност и да је дефицит планиран за 2024. годину ограничен на 2,2 одсто БДП-а.
Очекује се да ће ММФ постићи договор до краја године о другој ревизији стенд-бај аранжмана са Србијом.
У поређењу са земљама из региона, раст Србије се задржао, а очекује се да ће БДП порасти за око два одсто ове године и 3,5 одсто следеће, што је близу средњорочног потенцијала од четири одсто годишње, наводи магазин.
Како се истиче, очекује се да ће инфлација у Србији пасти са осам одсто ове године на 5,6 одсто у 2024. и четири одсто у 2025. години.
Избори у Србији су заказани за 17. децембар, а председник Србије Александар Вучић и његова Српска напредна странка очекују да ће постигнути економски резултат добро послужити код бирача, закључује "Глобал фајненс".
