Европска унија, а пре свега Немачка, као мотор Европе, теже заокрету – оном који је све више усмерен на премештање "прљаве" индустрије и производње енергије ван граница ЕУ и на периферију блока на Балкану. По мишљењу европске елите, таква иницијатива ће "помоћи ЕУ да испуни своје геополитичке, економске и климатске циљеве".
Одустајање од јефтиног, поузданог руског природног гаса био је велики ударац немачкој индустрији. Немачки Зелени који су тада затворили шест нуклеарних електрана у земљи нису могли то да ураде у горем тренутку.
Иако има све више коментара да Немачка привреда поново постаје "болесник Европе" и да споља изгледа као "олупина воза", питање је зашто би ова економска сила добровољно уништила своју индустрију. Сукоб у Украјини, енергетска криза и антируски жар се користе да се све чешће прави финансијска рачуница о премештању "прљаве" индустрије ван земље.
Егзодус аутомобилске индустрије
Аутомобилска индустрија чини око пет одсто немачког БДП-а и без сумње се суочава са потешкоћама због већих трошкова енергије, као и због чињенице да све више губи трку са кинеским произвођачима електричних возила. Сви ови проблеми доводе до затварања фабрика и отпуштања у Немачкој.
Ипак, у исто време када многе од ових аутомобилских компанија затварају погоне у Немачкој, оне пребацују или проширују пословање у земљама на Балкану. Не само да су ту плате много ниже, већ и заштита животне средине није ни близу онога што је у "башти" ЕУ.
Конор Галахер је у блогу на порталу "Огољени капитализам" (Naked capitalisam) направио листу компанија које пребацују пословање на Балкан.
Компанија "Континентал", која ће затворити фабрику у Доњој Саксонији до краја 2027. године и отпустити 900 радника, у међувремену се шири у Новом Саду где већ има 1.350 запослених. Компанија ће, такође, повећати производњу у својој новој фабрици вредној 140 милиона евра у Каћу, јер планира да уложи додатних 150 милиона евра и да отвори још 1.500 радних места.
"Цет-Еф" затвара фабрику амортизера у Северној Рајни-Вестфалији са 700 запослених. Верује се да је његова фабрика за пренос у Бранденбургу са 1.500 радних места такође на удару, а послови су наводно угрожени и у погонима у Сару, Доњој Саксонији и Баварској. Па ипак, компанија наставља да се шири у Србији. "Цет-Еф" је 2019. године у Панчеву отвори фабрику за производњу ауто-делова и компоненти за аутомобилску индустрију, бродове и железницу. Раније је најављено да ће запослити укупно око 1.300 људи.
Без руских енергената убрзали "пресељење"
Талас отпуштања у Немачкој и премештање операција у земље са ниским ценама започео је и пре почетка сукоба у Украјини, тако да је проблем због одустајања од јефтиних руских енергената само убрзао процес.
Још 2019. године, немачки произвођач кабловских система "Леони" најавио је отпуштања у Немачкој, док је проширио свој производни капацитет фабриком од 50 милиона евра у Краљеву, што је четврта фабрика у Србији, према извештају бугарске пословне консултантске фирме "Синекст".
Фабрика је почела са радом у септембру 2021. и планирано је да се запосли до 5.000 људи. "Леони" је уложио око 170 милиона евра у зграде и опрему и тренутно има 14.000 запослених у Србији, што га чини највећим приватним индустријским послодавцем у земљи.
Немачки произвођач издувних система "Бојсен" ушао је и на српско тржиште са фабриком која је отворена у Суботици у новембру 2021. године. Градска власт Суботице најавила је 2019. године да "Бојсен" планира да уложи 65 милиона евра у изградњу фабрике у суботичкој индустријској зони Мали Бајмок. Фабрика је дизајнирана да производи комплетне издувне системе за комерцијална возила и аутомобиле за "ауди", "Бе-Ем-Ве" и "мерцедес-бенз".
Немачки произвођач ауто делова "Бросе" такође се афирмисао као један од главних српских инвеститора у аутомобилску индустрију у последње три године, улагањем од 180 милиона евра у фабрику у Панчеву. У фабрици се налазе две производне линије – погони за модуле вентилатора за хлађење и мотори за системе управљања и пумпе за уље. "Бросе" има за циљ да запосли 1.100 људи до 2025.
"Форд" је недавно одлучио да отпусти 2.300 радника у Немачкој и 1.300 у Великој Британији, а у компанији осим премештања послова у САД, планирају и да се прошире у Румунији.
Конор Галахер указује на коментар читаоца "Голог капитализма", који је цитирао Волфганга Стрека када је описао Европску унију као "Европско царство Немачке".
"Источноевропске државе су сада неолибералне колоније Запада, посебно Немачке и 'немачког блока', да употребимо израз Џозефа Халевија. Извозно оријентисан динамизам 'немачког блока' заснован је на јефтиној квалификованој радној снази Истока где су немачке компаније куповале и преуређивале погоне и створиле зависне производне ланце после 1989. године, навео је он.
Аутор текста подсећа да је 2000. године једна аустралијска компанија за рударење злата просула 100 тона цијанида у румунску реку. Изливање је затровало водене путеве више источних земаља и сматрало се најгором еколошком катастрофом у Европи од Чернобиља. Од тада су у Парламенту Румуније учињена три покушаја да се забрани цијанизација злата, од којих ниједан није успео.
Изгледа да ће мастер план Брисела и Берлина бити да се сценарио из Румуније копира и на Балкан. Наведени циљ Берлина је да Балкан учини привлачнијом дестинацијом за немачку индустрију фокусирањем на успостављање заједничког регионалног тржишта како би се примениле "четири слободе" – слобода кретања робе, капитала, услуга и људи – широм привреда региона.
Сматра се да ће ово "пружити опипљиве користи грађанима региона стварањем атрактивније дестинације за западни капитал, посебно пошто се глобални ланци снабдевања боре да се прилагоде политичким императивима за близину и пријатељство".
"Зелена Европа" на грбачи Западног Балкана
У 2021. Албанија, Босна и Херцеговина, тзв. Косово, Црна Гора, Северна Македонија и Србија - потрошиле су само 3,7 милијарди кубних метара гаса или четири одсто онога што је Немачка користила те године. Дакле, пошто Западном Балкану тренутно није потребан гас, чини се да ће фабрике природног гаса пренети струју из гаса у ЕУ, а истовремено ће Бриселу дозволити да се радује и да постигне циљ о испуњавању својих емисија. ЕУ ради на сличним рачуноводственим преварама користећи Северну Африку.
Постоје бројни планови или пројекти који су већ завршени који повезују електроенергетске мреже Западног Балкана са ЕУ. На пример, постоје енергетски интерконектори испод Јадранског мора који ће слати енергију са Балкана у Италију, а постоје и други пројекти интерконектора који се повезују са земљама ЕУ као што су Мађарска и Хрватска. Важно је да ће ово у ствари помоћи "зеленој" Европи, јер ће се природни гас сагоревати ван граница ЕУ.