Економија
Шта се мења од 1. јануара: Нова правила за поједине категорије грађана и привреду
Женe које одлазе у пензију, радиће два месеца дуже од колегиница које су се пензионисале прошле године. Добра вест за раднике са најмањим примањима је да се минималац повећава. Почињу да важе нова правила за куповину горива за пољопривреднике и новине код спровођења поступка јавних набавки
Са првим даном јануара за поједине категорије грађана почињу да важе нова правила. Женe које одлазе у пензију, радиће два месеца дуже од колегиница које су се пензионисале прошле године, јер се праг помера на 63 године и осам месеци живота и најмање 15 година стажа. Добра вест за раднике са најмањим примањима је да се минималац повећава и да ће износити 47.000 динара. И запослени у јавном сектору и пензионери од јануара ће примати веће плате и пензије. Плате у јавном сектору бити увећане 10 одсто, а пензије за 14,8 одсто.
Ово су најзначајније измене које важе од данас.
Мења се услов за пензионисање жена
Од данас важе нови услови за пензионисање жена, јер се старосна граница за одлазак жена у пензију помера за два месеца, тако да ће услов за пензионисање бити 63 године и 8 месеци живота и најмање 15 година стажа осигурања.
Републички фонд за пензијско и инвалидско осигурање је објавио да ће за мушкарце и даље важити исти услови за одлазак у пензију, односно 65 година живота и најмање 15 година стажа осигурања.
Старосна граница за жене се помера у складу са одредбама Закона о пензијском и инвалидском осигурању којим је прописано да се старосни услов за жене помера све до 2032. године, када ће услови и за жене и за мушкарце бити изједначени, па ће и једнима и другима услов за пензију бити 65 година живота и најмање 15 година стажа осигурања.
Најнижа плата од данас 47.154 динара
На основу Одлуке Владе Србије о висини минималне цене рада за период јануар-децембар 2024. године, минимална цена рада, без пореза и доприноса за обавезно социјално осигурање, за ову годину ће од данас бити повећана са 230 на 271 динар по радном часу, што је повећање за 17,8 одсто. Минимална зарада ће износити 47.154 динара, односно просечно око 401 евро месечно.
Из Владе Србије су раније навели да ће то бити значајно изнад очекиване просечне инфлације од 4,9 одсто у 2024. години, што би требало да утиче и на брже и значајније приближавање минималне зараде минималној потрошачкој корпи, за шта се залажу синдикати.
Нови обрачун плата у социјалној заштити
Споразум о предузимању мера за побољшање положаја запослених у систему социјалне заштите предвиђа повећање основица за обрачун и исплату плата за 10 одсто почев од 1. јануара. Споразум о измени коефицијента за обрачун и исплату плата запослених у систему социјалне заштите, а који су потписали Министар за рад, запошљавање, борачка и социјална питања Никола Селаковић и председник Синдиката запослених у здравству и социјалној заштити Србије Зоран Савић, подразумева предузимање активности на промени дела коефицијената, који ће се примењивати од зарада за јануар 2024. године.
Мера која је предвиђена потписаним Споразумом између Министарства и Синдиката, односи се на повећање коефицијената од 3,4 одсто за шест група запослених.
Предвиђено је да се следећим групама повећају коефицијенти: коефицијент 9,03 повећава се на 9,34, коефицијент 9,3 на 9,62, коефицијент 10,03 на 10,37, коефицијент 10,39 на 10,74, коефицијент 10,69 на 11,05, док се коефицијент 15,83 повећава на 16,37.
Предложеним мерама је обухваћена измена плата за 4.728 запослених у систему социјалне заштите.
Поврат акцизе на дизел пољопривредницима
Од данас ће пољопривредници моћи да, према новом правилнику који су донели министар финансија и министарка пољопривреде - затраже поврат акцизе коју су платили на дизел и биогориво. Ова могућност односи се само на моторно гориво које се користи у пољопривредне сврхе, али то није једини услов.
Прописом је предвиђено да ће пољопривредници поврат акцизе моћи да остваре за највише 100 литара нафте и биогорива. Постоји и ограничење у погледу површине земљишта које се обрађује.
Наиме, гледаће се колико је горива потребно за обраду засејаних или засађених површина земљишта под конкретном биљном културом, до највише 100 хектара. Да би поднели захтев за поврат акцизе, пољопривредници ће морати да поседују и фискалне рачуне на којима ће – када је реч о пољопривредницима који су физичка лица – стајати и број пољопривредног газдинства.
Фискални рачун, прецизира се – "мора да садржи податке о купцу, врсти, количини и вредности набављених деривата нафте и биогорива". Захтев за остваривање права, подноси се министарству надлежном за послове пољопривреде – Управи за аграрна плаћања, избором и попуњавањем одговарајућег електронског обрасца захтева, у онлине форми, непосредно у оквиру софтверског решења еАграр.
Зелене јавне набавке
Зелене јавне набавке постају обавезне, што значи да наручиоци за одређене категорије роба и услуга неће више моћи да користе цену као једини критеријум при додели уговора, већ ће на одабир понуде утицати и скуп еколошких аспеката као што су животни век производа, трошкови одржавања, воде и струје и рециклаже добара када постану отпад.
До сада је Закон остављао могућност наручиоцима да користе критеријуме квалитета, али није их на то обавезивао. Према званичном извештају, иако се тренд употребе еколошких стандарда благо поправио, само 0,44% од укупног броја спроведених набавки у 2022. било је зелено. Такође, најнижа цена била је једини критеријум за доделу уговора у 96% случајева, због чега се јавила потреба за додатним мерама.
