Економија
Спас или пропаст за дужнике: Предности и мане личног банкрота
Адвокат Стефан Сератлић каже да лични банкрот, који је законом регулисан у појединим државама региона, подразумева да физичко лице које је прогласило банкрот добије старатеља који ће од тог тренутка располагати његовим примањима
Закон о личном банкротству је правни институт који већ постоји у многим европским земљама, а његово усвајање од Србије тражи и Међународни монетарни фонд. Намењен је дужницима који више не могу да отплаћују кредит, а замишљен тако да особа добије стечајног управника који брине колико ће добијати поверилац, али и да она има за живот. То траје од три до седам година, део дуга се ипак отплаћује, а део се отписује.
Дуже од пет година се прича о Закону о личном банкротству, међутим, упркос интересовању стручне јавности и удружења грађана, доношење овог акта у Србији још није на видику. Према подацима Удружења банака Србије, сваки грађанин дужан је нешто мало мање од 2.000 евра.
Адвокат Стефан Сератлић објаснио је данас да лични банкрот, који је законом регулисан у појединим државама региона, подразумева да физичко лице које је прогласило банкрот добије старатеља који ће од тог тренутка располагати његовим примањима.
Сератлић је за Танјуг рекао да то може да изазове правне, али фактичке проблеме, будући да би се тиме особе делимично лишиле пословне способности.
"Пословна способност је способност физичког лица да самостално својим изјавама воље ствара, мења и гаси правне односе. У овој ситуацији требало би видети како би то у пракси изгледало, значи да ли вам неко ефективно даје џепарац који можете да трошите одређено или вам одобрава поједине правне послове", појаснио је Сератлић.
Он је додао да би то највише утицало на купопродају, коју лице које је прогласило банкрот де факто не би могло само да обавља. Како је рекао, добра ствар је то што док траје, банкрот дужник не мора да стрепи од принудне наплате и судских извршитеља.
"Тренутно, према закону извршења и обезбеђења, када не можете да плаћате дугове закуца вам извршитељ на врата и онда се спроводи извршење на неком делу или целокупној имовини. То могу бити непокретности, покретне ствари, ваша зарада или пензија", рекао је адвокат.
Сератлић је појаснио и да банкама није крајњи циљ да дужнику одузму стан.
"Банци више одговара да ви неки период плаћате обуставом зараде и да то буду сигурни месечни износи, него да стан буде продат по нижој цени, да се јавно продаје и да се онда наплати удео", рекао је Сератлић.
