Економија
Србија прошле године остварила рекордан приход од туризма: Странци пуне државну касу
Осим по девизном приливу од туризма, прошла година је била рекордна и по инвестицијама, али и по броју туриста из иностранства
Србија је прошле године од страних туриста зарадила око 2,56 милијарди евра, што је за око 80 одсто више у односу на период пре пандемије. Тиме је наша земља, према најновијем извештају туристичког барометра Уједињених нација, избила на прво место међу дестинацијама у свету које су забележиле највећу стопу раста прихода од страних туриста у односу на 2019. годину.
Према подацима Министарства омладине и туризма, у 2020. години је услед ограничења путовања на светском нивоу које је наметнула пандемија, приход од страних гостију у Србији пао на милијарду евра, опоравак је почео 2021. године, када је приход порастао на 1,6 милијарди евра, а 2022. године је био 2,47 милијарде евра.
Осим по девизном приливу, прошла година је била рекордна и по инвестицијама, али и по броју туриста из иностранства. Први пут је забележен већи број долазака страних туриста у односу на домаће.
Државни секретар у Министарству туризма Урош Кандић каже за РТ Балкан да је протекла година је била рекордна по кључним параметрима који су од значаја за целу туристичку привреду.
"Остварен је приход од страних туриста у износу од 2,56 милијарди евра, што је за 3,4 одсто више него рекордне 2022. године. Година за нама је протекла у знаку страних туриста, забележен је 2,1 милион страних гостију. То је утицало да број страних туриста пређе број домаћих, што говори у прилог атрактивности Србије као дестинације", наводи Урош Кандић.
Државни секретар каже да је Србија значајно повећала улагања у туризму, са посебним фокусом на капитална улагања у региону Подунављa која су у фази реализације, а ове године се очекују и нове инвестиције.
"Нема дилеме да ће у наредном периоду ЕКСПО бити кључни окидач за повећање броја туриста, што ће подстаћи тражњу за смештајним капацитетима високе категорије. Верујемо да ће велики број хотела искористити могућност за добијање државне помоћи за проширење или адаптацију својих објеката и да ће за три – четири године понуда и квалитет услуге бити значајно унапређени", каже Урош Кандић.
Најбрже растуће тржиште у прошлој години је било кинеско са повећањем броја долазака за 180 одсто, а узлазни тренд туристичког промета је присутан и са осталих приоритетних тржишта, пре свега из земаља окружења.
"Рачунамо на даљи раст броја туриста са свих кључних тржишта, а то су пре свега, земље региона, као и Турска, Русија, Немачка и Кина. Кинеско тржиште је приоритет будући да су доласци још увек у фази опоравка, а ноћења су превазишла рекордну 2019. годину. Прилику за даљи раст броја кинеских туриста видимо и у плановима 'Ер Србије' који су усмерени ка расту броја директних летова између Србије и Кине чим се стекну одговарајући услови", сматра Кандић.
Према подацима Републичког завода за статистику, 2022. године је у Србији боравило 3.869.235 туриста, односно скоро пола милиона туриста више него 2019. године, кад их је било 3.430.522.
У претходној деценији број ноћења страних гостију повећан је скоро три пута, а у периоду од 2012. до 2022. године удео страних гостију у укупним ноћењима порастао је са 27 на 40 одсто.
"Ренесанса српског хотелијерства"
Директор Пословног удружења хотелско-угоститељске привреде (ХОРЕС), Георги Генов каже за РТ Балкан да се од 2015. године сваке године бележи раст броја туриста од око 15 одсто и да је једини изузетак била 2020. година, због короне.
"Попуњеност соба у хотелима у Београду је око 80 одсто у току године, што је изузетно добро. Исти случај је и са планинским центрима. Стално се граде нови хотели, раније је било 15 до 20 хотела годишње, али за ЕКСПО се очекује отварање великог броја смештајних јединица. Сада ће и најављена помоћ од 20 одсто, значајно допринети да инвеститори граде и веће хотеле по Београду. Очекујемо да се изграде објекти са најмање 3.000 до 5.000 нових смештајних јединица у наредне три године", каже Георги Генов.
Он сматра да су за добре резултати постигнути захваљујући великим улагањима у изградњу хотела и додаје да је хотелијерство у Београду доживело ренесансу. Наводи да тренутно имамо 440 хотела са 4 и пет звездица и да у њима одседа највише гостију.
"Процват у хотелској индустрији је видљив са аспекта повећања смештајних капацитета и квалитета самих објеката. Поред тога што је у последњих десет година број хотела у Србији порастао за 120, а у протеклих пет година за 50, најзначајнији ефекат постигнут је у подизању квалитета смештајних капацитета", каже Генов.
Он напомиње да се повећава и број дана колико гости остају на дестинацијама у Србији и каже да је раније пресудна била добра храна, али да сада има све више садржаја који су странцима интересантни, попут музеја, манастира и излета у унутрашњости.
"Ваучери задржали два милиона домаћих гостију"
Развоју туризма допринели су и ваучери за одмор у Србији за шта је и ове године издвојен новац, при чему је њихова вредност повећана са 5.000 на 10.000 динара.
"Поред свих позитивних ефеката о којима смо причали претходних година, као што је продужетак туристичке сезоне, излазак угоститеља из сиве зоне, ваучери су прошле године испунили још један важан циљ. Успели смо да у Србији задржимо два милиона домаћих гостију иако су укинута сва ограничења за путовања у иностранство", каже Урош Кандић.
