РТ Балкан истражује: Колико је Србија зарадила на страним туристима за шест месеци 2023

За првих шест месеци 2023. године у Србији је боравило 940.354 страних гостију који су заслужни за девизни прилив од туризма у износу од 896 милиона евра. То представља пораст од 23,3 одсто у односу на исти период 2022. године, кажу из Министарства туризма и омладине за РТ Балкан.

Додају да је у периоду од 01.01.2023. до 30.06.2023. године евидентиран пораст од 30,4 одсто долазака туриста из иностранства у односу на исти период 2022. године.

"Укупан број ноћења која су остварили страни туристи у Републици Србији, износи 2.826.240. Евидентиран је пораст броја ноћења страних туриста од 28,7 одсто у односу на исти период претходне године", наводи се у одговорима државне управе.

Из министарства кажу да највећи број страних држављана долази из Руске Федерације, Босне и Херцеговине, Турске, Северне Македоније и Хрватске.

"Од градских центара, страни туристи највише посећују Београд, Нови Сад, Крагујевац и Ниш. Изузетно су атрактивна наша бањска места, нарочито она која у својој понуди имају велнес садржаје, па у том смислу највише посећују Врњачку Бању, Врдник и бању Палић. Планински центри, такође, представљају дестинације које привлаче стране туристе у зимском периоду због скијања и других зимских спортова, али и током лета захваљујући природним лепотама и могућностима за одморишно-рекреативне активности, као и бројним пословним и конгресним програмима", откривају из туристичког сектора.

Додају да је по броју долазака страних туриста на првом месту Златибор, а следи Копаоник.

"Просечна дужина боравка страних држављана у Републици Србије је 3,75 дана", наглашавају за РТ Балкан.

У жељи да искусе локалну културу и забаву, страни туристи радо присуствују разним манифестацијама културно-уметничког, спортског и пословног карактера које се код нас одржавају током целе године, а понекад се прибегава заједничкој сарадњи са земљама региона.

"Велики број манифестација има за кључну тему гастрономију. На овим манифестацијама су најбројнији страни туристи из бивших југословенских република и земаља у окружењу. Атрактивна понуда која прати нашу гастрономију су вински фестивали и догађаји на којима страни туристи имају прилику да дегустирају вина у бројним винским подрумима и да се упознају са локалном винарском традицијом. Посебно их привлаче винске руте", објашњавају.

Међу винским понудама најпознатија је "Inter Vitis Route" која постоји од 2009. године и повезује винске регионе Србије са 19 земаља Европе.

Не мање значајна је и "Рута римских царева и дунавска рута вина" (сертификована 2015. године), која обухвата 20 римских локалитета и 12 винских региона, а повезује Србију са Хрватском, Мађарском, Румунијом и Бугарском.

"Обе руте су уврштене у културне руте Савета Европе", кажу из ресорног министарства и додају да су културно наслеђе, народна традиција и обичаји Србије веома разноврсни.

У том смислу, подвлаче наши саговорници, страни туристи су изузетно заинтересовани за споменике културе, археолошка налазишта, тврђаве на Дунаву, као и за просторне културно-историјске целине, пре свега, бројне средњовековне манастире.

Београд као центар културних догађаја и историјских споменика веома је атрактиван страним туристима. Они најчешће посећују Kалемегдан, Скадарлију, Храм Светог Саве, Трг Републике и друге знаменитости, као и као и различите музеје и уметничке галерије. 

Што се тиче Новог Сада, града познатог по јединственој архитектури, Петроварадинска тврђава је посебно популарна, а такође и Штранд - плажа на обали Дунава. Егзит фестивал привлачи многе туристе млађе генерације из различитих делова света.

Ниш је познат је по својој историји и споменицима као што је Нишка тврђава и Ћеле Kула. Такође је познат као родно место римског цара Kонстантина Великог.