Економија
РТ Балкан анализа: Хоће ли Србија добити излаз на море
Свака иницијатива која ће Србији омогућити бољу повезаност са поморским саобраћајем је добра, каже професор Саобраћајног факултета Владислав Мараш
Србија је значајно тржиште за све луке у окружењу, и добро је да држава која нема излаз на море, ствара конекције са поморским транспортом, каже за РТ Балкан Владислав Мараш, редовни професор Саобраћајног факултета Универзитета у Београду.
Председник Александар Вучић је, након састанка са грчким премијером Киријакосом Мицотакисом, изјавио да је за Србију важно да искористи капацитете луке Солун и Пиреј, то јест да закупи њихове делове.
Мараш истиче да је у питању комплексна тема и питање на које нема једнозначног одговора, али да је, генерално, свака иницијатива која ће Србији омогућити бољу повезаност са поморским саобраћајем добра.
"Србија тренутно највише извози терет преко Луке Ријека у Хрватској, нарочито у контејнерском транспорту, али су и друге луке за нас значајне. Која би лука била најбоља за нас зависи од много фактора - трошкова, која врста терета је у питању, одакле се извози... Ту нема једнозначног одговора, али генерално поздрављам овакве иницијативе", истиче наш саговорник.
Према његовим речима, иако Србија нема излаз на море, добра околност је то што може да потпуно постави своју трговачку позицију - да увози и извози терет у лукама у којима је то најповољније радити.
Да најава закупа дела луке у Солуну има и историјску позадину показује и чињеница да је Србија у овој луци имала своју слободну зону још пре Првог светског рата.
Трговина преко луке у Солуну би, како наводи Мараш, била посебно значајна за југ Србије. Ако говоримо о терету попут житарица, најбоља опција била би лука Констанца у Румунији, од чега би корист имала Војводина. Када је реч о терету који се превози контејнерима, као најповољнија решења наводи луке у Ријеци и Бару.
"Србија је значајно тржиште за све луке у окружењу. Контејнерски терминал у Луци Ријека под концесију је узела компанија `Мерск`, други највећи бродар на свету. Лука Ријека претовара више контејнера из Србије него Хрватске, на индиректан начин `Мерск` је дошао у Ријеку захваљујући теретима из Србије", каже Мараш.
Бушатлија: Кинези у Грчкој урадили фантастичан посао
Економиста Махмут Бушатлија оцењује да није лоше имати учешћа у луци, али зависи на који начин.
"Ако смо само акционари, онда морамо да уложимо новац, то јест да држава откупи акције. Држава би онда у свом портофолију имала акције луке у иностранству, и уколико лука добро ради, добијала дивиденде. Други начин је, уколико сте озбиљан извозник или увозник (попут Србије која далеко више увози него што извози), да ту луку користите као свој инфраструктурни систем. То, међутим, није довољно уколико на одређени број година закупите луку, јер не можете само својим прометом да зарађујете, већ је неопходно разрадити тај посао", додаје Бушатлија.
Он наводи да, с обзиром да Србија није поморска држава, нема кадрова који би могли да се баве овим послом, али да би то могло да се реши ангажовањем људи из иностранства, то јест професионалаца у области менаџмента лука.
"Солун и Пиреј су једине озбиљне луке у Грчкој, али не знам какав би интерес Србија тамо могла да има. У обе луке већински део имају Кинези, који су их закупили на 99 година и веома развили свој део. Грчки део није баш пратио тај развој, нису ширили капацитете и обнављали технологију, пре свега због финансијске кризе. Кинези су тај посао урадили фантастично, па им те луке углавном служе за допремање робе у централну Европу", додаје Бушатлија.
Како објашњава, у време када је Јанис Варуфакиус био министар финансија у Грчкој, лука у Солуну већ је била у рукама Кинеза, док су се за ону у Пиреју водили преговори. Варуфакис је схватио да уговор који је Грчка склопила са Кином није повољан, те је тражио ревизију, на шта су Кинези одмах пристали.
"Грчка је тада добила далеко боље услове и позицију у том аранжману са Кином. Грци су, дакле, научили како се може боље проћи у послу изнајмљивања или продавања луке. Ја не могу да схватим чему би нама то служило", додаје наш саговорник.
Он напомиње да би држава, као инвеститор, пре свега морала да уради кост-бенефит анализу (анализа трошкова и користи), како би утврдила колико би инвестиција коштала и шта би она донела. Како додаје, без анализе размишљање о овој теми на политичком нивоу је "бесмислица", јер политичари "нису оспособљени да раде те послове".
