Економија
Злато, некретнине, сламарица или банка: Где је најисплативије чувати новац
Готово 16 милијарди евра лежи у штедњи у банкама. У последњих 11 година динарска штедња је порасла за више од 500 одсто, али се највише пара чува у девизама
Процењује се да, упркос инфлацији, сваки трећи грађанин и даље бира "сламарицу" као место за чување новца, готово трећина га оставља на рачуну у банци. Све је више оних са вишком капитала који се охрабрују и за друге варијанте како да га увећају. Међу најчешћим је куповина некретнина. Они са мање готовине, а више знања – тргују на берзи.
Драго Матовић, економски аналитичар, каже за РТС да су некретнине најпопуларније у Србији, јер људи не знају за друге инвестиције, али и због тога што грађани у њих имају највише поверења. Међутим, указује, проблем са некретнинама јесте велика количина капитала која је потребна.
Готово 16 милијарди евра лежи у штедњи у банкама. У последњих 11 година динарска штедња је порасла за више од 500 одсто, али се највише новца чува у девизама, а најпопуларнији је евро.
Матовић оцењује да свакако треба имати поверење, пошто НБС осигурава све депозите у свим комерцијалним банкама, али да штедни улози нису толико популарни, јер су приноси јако мали, пошто каматне стопе флуктуирају, а инфлација је близу каматне стопе на улогу.
Штедња у злату све популарнија
Из тог разлога, истиче, као пожељна инвестиција широм света појављује се инвестиционо злато, чија популарност расте последњих година. Не захтева посебне вештине као на берзи, нити велике суме као са некретнинама, а бележи знатно већи раст него да се новац држи у банци или у непокретностима.
"Ова врста штедње је популарна у Швајцарској, где просечни грађанин има око 120 грама злата. И у Немачкој, и у Америци, и у Кини, и у другим местима, а последњих година и у Србији постаје популарна инвестиција. Генерално, то је један сигурни, дугорочни начин штедње", сматра Матовић.
Објашњава да инвестирање у злато иде од малих количина, од око једног грама месечно, који тренутно кошта око 8.000 динара, све до неких "сулудих бројки".
Стручњаци за инвестиције кажу да је раст цене злата стабилан протеклих 50 година, не подлеже истим "шоковима" као тржиште некретнина, а само за деценију цена му је порасла за више од 70 одсто.
НБС: Штедња у динарима се више исплати
Из Народне банке Србије (НБС) су саопштили да је крајем 2023. године динарска штедња становништва остварила нови највиши ниво на крају једне године у износу од 138 милијарди динара, али да је динарска штедња наставила с динамичним растом и почетком 2024. године и да, према последњим подацима, премашује 144 милијарде динара.
"Одолевајући и даље присутним глобалним неизвесностима динарска штедња становништва је наставила да расте и у другом делу 2023. године захваљујући пре свега очуваној финансијској стабилности и релативној стабилности курса динара према евру", напомиње НБС.
Они објашњавају да је анализом исплативости штедње за период од 11 година, од децембра 2012. до децембра 2023. године, установљено да је исплативије штедети у динарима без обзира да ли се штедња орочава краткорочно или дугорочно.
"Штедња у домаћој валути у последњих једанаест година повећана је осам пута - са 18 милијарди динара на актуелних 144 милијарде динара.
И девизна штедња у истом периоду готово је удвостручена, са 8,3 милијарди евра крајем 2012. године на тренутних 14,7 милијарди евра. Само у последњих годину дана, крајем јануара ове године у односу на јануар претходне године, динарска штедња повећана је за 44 милијарде динара или 45 одсто", наводе из НБС.
Сагледавањем исплативости штедње орочене на годину дана, која је занављана у периоду од 11 година, од децембра 2012, утврђено је да би динарски штедиша на улог од 100.000 динара на крају периода орочења, у децембру 2023. године, добио готово 43.000 динара (370 евра) више од штедише, који би у истом периоду штедео у противвредности у еврима.
Опредељујући фактори који су утицали на већу исплативост штедње у домаћој валути у односу на девизну штедњу су макроекономска и финансијска стабилност у протеклим годинама, која се очитује у релативној стабилности курса динара према евру и девизним резервама на рекордном нивоу.
Још неки од разлога тичу се релативно више каматне стопе на динарску штедњу него на штедњу у еврима и повољан порески третман прихода од камате на динарску штедњу, која се не опорезује, док се код штедње у
еврима приход од камате опорезује по стопи и од 15 одсто.
