РТ Балкан истражује да ли нам се исплати да штедимо: Слаба вајда од вађења новца из сламарица

После неколико година потпуно дестимулишућих камата на штедњу, које су биле тек мало изнад нуле, у последњих годину дана грађани су ипак могли нешто и да зараде ако су орочили новац у банкама. Иако је драстичан раст каматних стопа последњих месеци задао главобоље свима који отплаћују кредите, за грађане који имају штедњу у банкама тај тренд је био позитиван. Прошле године су банке први пут после дуже времена почеле да се "боре" за нове штедише.

Чини се, међутим, да се тај тренд полако мења, јер опада тражња грађана за кредитима, нарочито стамбеним, па ни банке немају потребу да привлаче новац из "сламарица". Октобар је месец у којем се обележава светски дан штедње због чега су банке традиционално у том периоду давале најповољније услове за штедише, али су ове године, бар са зада, изостале кампање за привлачење потенцијалних нових клијената.

Из Народне банке Србије кажу да штедња, и динарска и девизна, представља важан извор финансирања кредитне активности банака и напомињу да је један је од значајних фактора финансијске стабилности земље. Она је бележила раст и током периода ниских камата, што значи да су грађани чували новац у банкама иако од тога нису имали неки значајнији "принос". Ситуација је у последњих годину дана била значајно боља и ишла је на руку штедишама.

Динарска штедња је у првој половини године, повећана за 12,4 милијарди динара (12,9 одсто) и крајем јуна је износила 108,7 милијарди динара, што је њен највиши ниво крајем месеца од када се мере подаци. Такође, девизна штедња, повећана је за 205,4 милиона евра, односно за 1,5 одсто и износи 13,9 милијарди евра.

"У последњих 11 година динарска штедња је повећана више од шест пута. У истом периоду и девизна штедња је порасла за више од три четвртине (76 одсто), сa 7,9 милијарди евра половином 2012. године на 13,9 милијарди евра", наводе из НБС.

Раст камата пријао само штедишама 

Према последњим расположивим подацима НБС за јул просечна каматна стопа на штедњу у динарима била је 4,87 одсто, док је та штедњу у еврима износила 3,13 одсто. То је за око 2 одсто више у односу на претходне три године.

Ако се вратимо у период пре пандемије, од пре нешто више од три године, евидентно је да су просечне каматне стопе на орочену динарску и девизну штедњу знатно порасле. На штедњу у динарима у јануару 2020. су биле 2,87 одсто, а после су спуштене на 2,19 у 2021. и чак 1,90 одсто почетком прошле године. Штедња у еврима је у протекле три године била још мање исплатива. Просечне каматне стопе су 2020. биле у просеку 0,92%, затим 2021. су износиле 1,03 одсто, односно само 0,67 одсто прошле године.

Посматрано од априла 2022. године, када је НБС започела повећање референтне каматне стопе, просечна каматна стопа на штедњу у динарима повећана је за 3,12 процентних поена – са 1,75% на 4,87% крајем јула ове године. Просечна каматна стопа на штедњу у еврима у истом периоду је повећана за 2,24 процентна са 0,89% на 3,13%.

Да ли је исплативија динарска или девизна штедња?

Они напомињу да је, захваљујући релативној стабилности курса динара према евру, вишим каматним стопама на динарску у односу на девизну штедњу, као и повољнијем пореском третману, с обзиром на то да се камата на динарску штедњу не опорезује, штедња у домаћој валути и даље исплативија од штедње у еврима, без обзира на период орочења, односно и у кратком и у дугом року.

"Штедиша који је од јуна 2022. године штедео у домаћој валути, на уложених 100.000 динара, добио би у јуну ове године готово 1.900 динара више од штедише који би у истом периоду орочио 100.000 динара у еврима", израчунали су у централној банци.

За улог од 100.000 динара клијент у просеку може да "заради" 2.890 динара за годину дана, док за исти износ у еврима добија девет евра.

Да би могао да осети благодети чувања новца у банци потенцијални клијент ипак мора тамо да га остави на дуже време. Праћењем исплативости штедње која је орочена на годину дана и обнављана у периоду од једанаест година (од јуна 2012.) дошло се до тога да је штедиша који је штедео у домаћој валути на улог од 100.000 динара на крају периода орочења, у јуну 2023. године, добио готово 48.000 динара (преко 400 евра) више од штедише који је новац чувао у еврима. Из НБС наводе да би крајем јуна 2023. године динарски штедиша имао 163.243 динара или 1.392 евра, а девизни штедиша имао би 115.452 динара или 984 евра.

Банкама се не исплати да подстичу штедњу

Сада, међутим, стручњаци указују да би поново могао да уследи пад камата на штедњу, па тиме и да се она мање исплати клијентима који имају вишак новца. Разлог за промену тренда виде у одлуци Народне банке Србије да ограничи камате и марже банака на стамбене кредите, због чега банке неће имати рачуницу да плаћају високе камате на штедњу, а да с друге стране јефтино клијентима позајмљују новац.

Финансијски консултант и бивши генерални секретар Удружења банака Србије Владимир Васић, каже да укупна маса пласираних кредита бележи раст од 0,8 одсто, у односу на прошлу годину што је готово занемарљиво и напомиње да се може очекивати да удео кредита у куповини станова додатно падне. То што се људи све обазривије задужују значи да је и банкама потребно све мање новца и да неће "стимулисати" штедњу високим каматама.

"Камате на штедњу су ниске, а банкама неће бити потребан новац због слабог интересовања за кредитима. Раније су јуриле новац, а сада неће морати. То је исто један од елемената смиривања инфлације. Ако немате коме да пласирате новац, немате ни разлога да преплаћујете тржиште, односно да дајете високу камату", објашњава Васић.

Финансијски стручњаци иначе грађанима препоручују да размисле шире од само банкарских аранжмана и указују да новац треба да се инвестира, а да је његово чување у банци најнижи облик инвестирања. Ипак, грађани се најчешће одлучују за штедњу, јер им је најпознатији вид инвестирања и сматрају је најсигурнијом због чињенице да су депозити до 50.000 евра осигурани и да им је гарантован и принос и главница - за разлику од улагања на берзи или у криптовалуте.