Аналитичари: Европска енергетска криза ће трајати годинама

Док европски лидери кратковидо брину само о томе како ће презимити без руских енергената, измиче им много шира слика. Питање је заправо - шта ће бити и са свим следећим зимама?

Аналитичари сектора енергетике за "Фајненшнал тајмс" упозоравају да ће, ако регион не успе да смањи потражњу и обезбеди нове залихе гаса, европска енергетска криза трајати годинама.

И европски комесар за економију Паоло Ђентилони за "Јуроњуз" упозорава да ће се, ако се до следеће зиме не оконча руска специјална војна операција у Украјини- енергетски проблеми драматично погоршати.

"Према нашој прогнози, могли бисмо да започнемо опоравак већ средином 2023. године, а инфлацију бисмо могли да смањимо у другој половини 2023. године. Али, ако не будемо у стању да приведемо крају рат, ризици за енергетику следеће зиме могу бити још гори од оних са којима се данас суочавамо", коментарише Ђентилони.

Европске земље током лета су брже-боље попуњавале своја подземна складишта гаса. Тако су, колико-толико ојачале енергетску безбедност континента. Али шта ће бити догодине кад руског гаса уопште и не буде у Европи? Да ли ће ЕУ успети да понови свој "подвиг" и залихе допуни чак и уз додатне испоруке течног природног гаса од других добављача?

Ђентилони предвиђа да ће ситуација у другој половини 2023. бити боља него сада, али опрезно додаје да "то зависи и од еволуције геополитичке кризе са којом се суочавамо овде у Европи."

"Ми смо у гасној кризи и у кризном режиму ћемо наставити да будемо и у наредне две или три године", рекао је  "Фајненшнал тајмсу" шеф одељења течног природног гаса за азијски регион у Витолу Сид Бамбавале.

Забринутост због енергетске будућности је све већа, а европски лидери данима дрхте и због нове претње Москве да ће ограничити испоруке преко јединог преосталог гасовода који повезује Русију и Европу.

Потражња за гасом ипак опада због тога што се са овог горива корисници пребацују на угаљ и нафту. Домаћинства и индустрија смањили су  тако потрошњу за 13 одсто у поређењу са трогодишњим просеком.

Евопске залихе гаса због овога су и у септембру када већ почиње да се припрема грејна сезона остале попуњене на око 90 одсто капацитета.

Стручњаци међутим упозоравају да тако високи нивои складиштења могу довести до тога да се смањење потражње успори.

Наглашавају и да ће количине руског гаса који стиже у Европу догодине пасти на занемарљиве нивое, па ће празнина у складиштима коју треба попунити бити све већа.

А шта ако се на све то догоди и да Кина (која је до сада због смањене потрошње извозила веће количине природног течног гаса) ублажи своје политике борбе против Ковида, крене више да сама троши и да мање испоручује гас Евопи?

Подаци аналитичара компаније "ИЦИС" Паула Ди Матија, показују  да ће Европа наредну зиму чекати са попуњеношћу складишта само до 65 одсто капацитет - у пет од седам сценарија.

Један од сценарија који би Европи омогућио да има довољне залихе, укључује и значајно смањење потражње било само током зиме или током целог периода од новембра 2022. до септембра 2023. године.

Други сценарио да нивои складиштења добаце до изнад 65 одсто јесте да се увоз природног течног гаса подигне на 440 милиона кубних метара дневно.

Ова друга опција међутим има озбиљна ограничења. Због вишегодишњег недовољног улагања у пројекте за фосилна горива, питање је да ли би Европа уопште и успела да прими сав тај гас. Без обзира на то што неке земље планирају да граде терминале за регасификацију, континент је у озбиљној "несташици" ових постројења.