Зелена агенда по сваку цену: Запад вапи за угљем, али банке немилосрдне

Након што је дуго година била у паду, потражња за угљем, једним од највећих загађивача животне средине, ове године је нагло порасла због покушаја Европе да нађе алтернативу за руски гас, пише Ројтерс.

Ипак, за угаљ су ово "и најгора и најбоља времена".

Упркос рекордно високим ценама угља, будући да већина западних банака и даље ограничава позајмице произвођачима у овом сектору због очувања животне средине, компаније неће моћи да планирају проширење пословања.

"Лакше је ако већ послујете са банком, али ако желите да изградите нови рудник, заборавите, то је постало немогуће", рекао је Џерард Зимс, главни финансијски директор аустралијског рудника "Коронадо Глобал Ресорсис".

Потражња за фосилним горивом је толико велика да неки произвођачи угља електроенергетским компанијама продају коксни угаљ намењен за производњу челика, при чему се у јуну ове године први пут термалним угљем ниже вредности трговало више него коксним угљем.

"То је луда ситуација", рекао је Зимс, додајући да је то као кад би сребро вредело више од злата.

Како пише Ројтерс, док су земље Запада очајнички тражиле алтернативе руском гасу, вредност референтног аустралијског термалног угаља из Њукасла је са око 50 долара по тони у септембру скочила на рекордни ниво изнад 400 долара по тони.

Банке под притиском акционара морају да делују у складу са зеленом агендом, а произвођачи угља морају да траже друге изворе финансирања како би искористили повољну ситуацију.

Изузетак је Кина

Упркос притиску на западне зајмодавце, очекује се да ће глобална улагања у снабдевање угљем ове године порасти за око 10 одсто, и то захваљујући Кини, саопштила је Међународна агенција за енергетику.

Уз помоћ Кине, очекује се да ће инвестиције у угаљ ове године бити у складу са оним из 2015. године када је потписан Париски климатски споразум, пише Ројтерс.

Аналитичари, ипак, упозоравају да Кина троши већину свог угља, па је мало вероватно да ће повећана производња у земљи имати велики утицај на количину и цену угља којим се тргује на глобалном тржишту.

Лоби група за заштиту животне средине "Риклејм фајненс" наводи да 96 банака сада ограничава финансијске услуге сектору угља.

Највећи западни зајмодавац рудницима угља је у 2020. години била "Дојче банка" (538 милиона долара), а затим "Сити банка" (300 милиона долара). Позајмице "Дојче банке" компанијама у овој индустрији су до 2021. године пале на 255 милиона долара, а "Сити банке" на 218 милиона долара, показују подаци "Риклејм фајненс".