Немачко тржиште рада је извор "стабилности" усред економског чемера, тврди шефица Савезне агенције за запошљавање Андреа Налес.
"Упркос тренутној економској слабости, не очекујемо скок незапослености – само благи пораст", рекла је Налесова "Фајненшел тајмсу", указујући на тржиште рада са 1,7 милиона слободних радних места и недостатак школованих радника што су многе компаније навеле као свој највећи проблем.
Она је признала да бројне компаније смањују своју радну снагу, посебно у аутомобилској индустрији, која се суочава са све већом конкуренцијом кинеских произвођача и која се мучи са преласком на електрична возила.
Али, то не мора да значи да ће људи који остану без посла дуго бити незапослени, тврди Налесова. "Немачко тржиште рада може да их апсорбује", уверена је она.
Немачка је прошле године била највећа светска економија са најлошијим резултатима, показују подаци Међународног монетарног фонда. Разлог застоја рада "мотора Европе" била је комбинација високих каматних стопа и инфлације, повишених цена енергената и ниског извоза. Владине прогнозе показују да је највећа економија еврозоне ове године порасла за само 0,2 процента, након што се смањила за 0,3 процента у 2023.
Налесова признаје и да се криза одразила и на тржиште рада, при чему је незапосленост порасла за 8.000 у фебруару на 2,8 милиона у односу на претходни месец, и за 194.000 у односу на годину дана раније, у земљи од 83 милиона људи.
Стопа незапослености је 6,1 одсто, у односу на 5 одсто у марту 2022, али је и даље "једна од најнижих стопа од поновног уједињења" 1991, рекла је она и подсетила да је средином 2000-их, када је Немачка била виђена као "болесник Европе", скоро 5 милиона Немаца остало без посла.
Док бројне велике компаније најављују отпуштање радника, Налесова сматра да ће многи оптуштени наћи други посао. Као пример је навела ланац робних кућа "Галерије Карштат Каухоф" који је у јануару трећи пут за четири године поднео захтев за стечај.
"Отпустили су 5.000 људи, али само око 600 њих је још увек незапослено. Прошле године већина ових људи је нашла друге послове", рекла је она.
Такође, указала је да је немачко тржиште рада "веома подељено" и да су неквалификовани радници на привременим пословима, који раде у секторима трговине, производње и грађевинарства – где су отпуштања честа, изложени ризику да склизну у дуготрајну незапосленост.
Немачка се такође суочава са надолазећом демографском кризом јер десетине хиљада бејби бумера одлазе у пензију у наредних неколико година. Земља све више зависи од страних радника. Званична статистика показује да је број запослених прошле године достигао рекордних 45,9 милиона, што је за 333.000 више у односу на претходну годину, при чему су већи део повећања чинили странци.
Налесова предвиђа да ће Немачка имати мањак од 7 милиона радника до 2035. Половина тог јаза може се попунити у земљи, довођењем више жена на посао са пуним радним временом, подстицањем старијих људи да остану на својим радним местима и пружањем обуке неквалификованим радницима. Преосталих 3,4 милиона мораће да дође из иностранства, рекла је она.