Колапс животног стандарда у Немачкој: Највећи пад плата од Другог светског рата

Енергетска криза изазвана одговором ЕУ на сукоб у Украјини довела је до највећег колапса животног стандарда у Немачкој од Другог светског рата, као и до пада економске производне активности који је упоредив са оним за време финансијске кризе 2008. године, пише британски "Гардијан" позивајући се на анализу стручњака бивших саветника немачке владе.

У заједничком документу чији је циљ да прикаже дубину актуелне економске кризе, стручњаци су објаснили да је 2022. године у Немачкој забележен највећи пад реалних плата у од 1950.

"Неуспех да се заштити немачка индустрија од скока цена енергената прети да претвори 2020-те у 'изгубљену деценију за Немачку' и додатно подстакне успон десничарске Алтернативе за Немачку (АфД), наводе аутори у документу који је објавио Форум за нову економију.

Упозорење из Европске централне банке: Стижу још тежа времена

"У доба сукоба и геополитичке кризе, успон АфД-а је позив на буђење. Пад животног стандарда који су доживели Немци је без преседана од Другог светског рата", рекла је једна од аутора извештаја, ванредни професор економије на Универзитету у Масачусетсу Изабела Вебер.

Вебер је била у стручној комисији коју је Влада Немачке задужила да покуша да помогне у спречавању раста цена енергената за фирме и домаћинства 2022. године. Њен сарадник на извештају је проф. Том Кребс, који је био виши саветник у Министарству финансија Немачке под вођством Олафа Шолца.

Међународни монетарни фонд прогнозирао је да ће раст немачке економије 2024. и 2025. године бити нижи од било које упоредиве напредне економије осим Аргентине, преноси "Гардијан".

Шаљу "таурус", а дефицит у немачком буџету за одбрану око шест милијарди евра

У последња три месеца 2023. године немачка економија је опала за 0,3 одсто и додатан пад се очекује и у првом кварталу 2024. године. Два узастопна квартала пада се сматрају техничком рецесијом.

Вебер и Кребс су израчунали су да су реалне зараде мерене у односу на прогнозе пре кризе пале за 4 одсто од априла 2022. до марта 2023. године, док је производња пала за 4,1 одсто.

Када се урачуна штета изазвана пандемијом, стварна производња на крају 2023. била је око 7 одсто испод нивоа пре кризе. Истовремено, реалне плате су у 2023. години биле 10 одсто испод нивоа пре кризе.