Обновљени пакети санкција ЕУ и САД требало је да ослабе руску економију, а уместо тога, руска економија се прилагодила и остаје чврста баш у тренутку када је Владимир Путин освојио четврти председнички мандат, пише "Јуроњуз". Отпорност руске економије је без сумње кључна тачка за председника Путина, који непрекидно води Русију од 1999. године, било као председник или премијер.
Европски медиј, међутим, подсећа да није требало да буде тако, јер су након почетка сукоба у Украјини 2022. године, многе велике компаније напустиле Русију, а ЕУ и САД су у координацији увеле неколико пакета санкција, са циљем да утичу на руску економију и индиректно помогну Украјинцима.
Према речима Расе Јукневичијене, члана Европског парламента из Литваније, ЕУ нема "ефикасну структуру" за спровођење санкција Русији због недостатка искуства у блоку.
"Унија 27 земаља увела је свој 13. пакет санкција против Русије прошлог месеца како би додатно ограничила приступ Москви војним технологијама и спречила заобилажење санкција. Али, западни лидери се плаше да казне Путина, да сломе Путинов режим и да пруже сву неопходну подршку Украјини", рекла је Јукневичијене.
"Јуроњуз" наводи да је извештај истраживача са Краљевског колеџа у Лондону открио је да је Русија успела да избегне санкције увозећи забрањене производе преко пријатељских земаља као што су Грузија, Белорусија и Казахстан.
"Русија је била спремна"
Сједињене државе и Европска унија су 2022. године увеле дипломатске, економске и финансијске санкције Русији. Иако лакше од садашњих, санкције је Москва озбиљно схватила као упозорење и знала је да следе оштрије мере.
Из тог разлога Русија је припремила своју економију за прелазак на ратне услове, тј. ратну економију. Наставила је да консолидује своја финансијска и енергетска тржишта, окрећући се источним савезницима као што је Кина.
"Јуроњуз" указује да, иако је Русија заиста изолована од такозваног Запада, она ипак има много моћних савезника другде са којима одржава добре односе, као што је случај са већином њених директних суседа, који су некада били део Совјетског Савеза. Захваљујући овим партнерима, трговина са Европом је и даље могућа, али уз извесна прилагођавања.
Упркос санкцијама, Русија остаје један од највећих светских извозника нафте и има користи од прошлогодишње одлуке Саудијске Арабије да смањи извоз сирове нафте. До тада, краљевина је била први светски извозник нафте.
"По садашњој цени, нешто више од 80 долара за Брент, у руски буџет се слива довољно новца од пореза на нафту да финансира и војни индустријски комплекс, социјалну потрошњу и друге буџетске ставке са дефицитом мањим од 1 одсто БДП-а", објаснио је Кристофер Вифер, извршни директор у једној евроазијској консултантској кући.
Он је нагласио да је девалвација рубље од 20 одсто у односу на амерички долар до које је дошло прошле године, заправо за Русију повећала приходе од извоза, пошто се извоз нафте односи на америчку валуту, без обзира на валуту која се користи у трансакцији.
Задовољство становништва Европи "боде очи"
Руска држава, чији је систем управљања већ деценијама чврсто усидрен у земљи и омогућава извесну стабилност, убацује огромне количине новца у руски финансијски сектор и ка становништву.
"Јуроњуз" са жаљењем констатује да "постоји подршка породицама стотина хиљада регрутованих Руса, укључујући и породице оних који су погинули у Украјини". Истичу и да је војна мобилизација један од фактора који је довео до садашњег недостатка радне снаге, што значи да је посао лако наћи и задржати.
Плате су нагло порасле током прошле године, а већина, укључујући оне са најнижим примањима, добила је повећање од 20 одсто, захваљујући новцу који је убризгала држава.
"Ово подстиче опоравак у потрошачком сектору и општи осећај стабилности и поверења, с обзиром да људи имају новца да троше", рекао је Кристофер Вифер.
"Јуроњуз" констатује и да несташице омиљених производа изазване западним санкцијама више нису проблем, пошто су руски еквиваленти заменили популарне западне производе на полицама.