Русија
"Индипендент": Руси живе као и пре санкција - можда немају "Епл", али ту је "Вајлдбериз"
Пошто досадашњи ембарго без преседана није пољуљао руску економију, Запад се нада да ће Кремљ затрести бар санкције на фосилна горива
Ни након годину дана антируских санција, економски живот обичних Руса није другачији него што је био пре почетка Специјалне војне операције у Украјини, пише "Индипендент", наводећи да у Русији нема ни масовне незапослености, пада валуте, нити редова испред пропалих банака.
Рафови супермаркета сада изгледају другачије, али неки међународни брендови и даље су доступни, док за оне који су се повукли са руског тржишта, увек постоје локалне замене. "Мекдоналдс" и "Старбакс" на пример, сада имају домаће власнике и зову се другачије - "Укусно и тачка" и "Стар кафе".
"Економски се ништа није променило. Радим као некада, идем у куповину као некада. Па, можда су цене мало порасле, али не тако да се то јако примети", рекао је "Индипенденту" педесетрогодишњи Владимир Жаров који ради на телевизији.
Руска економија је економске санкције Запада без преседана поднела далеко боље него што се очекивало, закључује овај медиј, наводећи међутим да се очекује да са пооштравањем ограничења на нафту, наредни месеци буду још тежи тест за економску тврђаву председника Владимира Путина.
"Економисти кажу да би санкције на руска фосилна горива требало да поједу зараду којом се финансирају напади војске на Украјину. Аналитичари предвиђају да би се у наредним месецима могли појавити знаци проблема као што су затегнуте државне финансије или потонуће валуте. Други економисти, ипак кажу да Кремљ има значајне резерве новца које нису погођене санкцијама, а указују и на брзо изграђене везе са новим трговинским партнерима у Азији. Русија, кажу, вероватно неће остати без новца ове године, али ће се суочити са лаганим клизањем у године економске стагнације", наводи "Индепендент".
Извршни директор и аналитичар руске економије у консултантској кући "Макро адвајзори" Крис Вифер, међутим, каже: "имаће новца у било ком разумном сценарију".
"Русија ће наставити да добија приход од нафте, чак и по нижим ценама, тако да данас нема притиска на Кремљ да прекине овај сукоб због економских притисака", рекао је он.
Док се економисти натежу предвиђајући како ће Русија поднети санкције, Руси у свакодневном животу пред собом имају исти избор производа као и раније.
"Епл" се јесте повукао са руског тржишта, али "Вајлдбериз" највећи онлајн продавац у земљи нуди "ајфон 14" по приближно истој цени као и у Европи. Исто тако, намештај и кућне потрепштине преостале након што је отишла ИКЕА, распродају се на веб страници "Јандексу". "Неспреса" додуше нема, али увек су ту доступне замене.
Јасно је да роба заобилази санкције увозом из трећих земаља које не кажњавају Русију. На пример, извоз Јерменије у Русију скочио је 49 одсто у првој половини 2022. године, а кинески паметни телефони и возила су све доступнији.
Ауто индустрија се суочава са већим препрекама да се прилагоди. Западни произвођачи аутомобила, укључујући "Рено", "Волцваген" и "Мерцедез Бенз", зауставили су производњу, при чему је продаја пала за 63 одсто, а локалне компаније су преузеле неке фабрике и надметали се за друге.
"Страни аутомобили су и даље доступни, али их је много мање и по већим ценама Пошиљке марке 'Порше', као и пошиљке других произвођача, нису могуће званичним каналима. Шта год да је на тржишту, то су разбацане понуде аутомобила које су увезла појединачна лица или која су дошла преко пријатељских земаља званичним каналима", каже Андреј Олховски, генерални директор "Автодома", који има 36 продајних места у Москви, Санкт Петербургу и Краснодару.
Док је 191 страна компанија напустила Русију, а 1.169 ради на томе, око 1.223 њих остаје, а 496 користи приступ чекања и гледања, према бази података коју је саставила Кијевска школа економије.
Дмитриј, 33-годишњак који је одбио да "Индепенденту" каже своје презиме, рекао је да су се променили само брендови одеће.
"Имали смо и горе периоде у историји и снашли смо се. Треба само да развијамо сопствену производњу и да не зависимо од увоза производа", рекао је он.
Један велики разлог за отпорност Русије на санкције је, како оцењује "Индипендент", рекордна зарада од фосилних горива од 325 милијарди долара прошле године. Тај приход, заједно са колапсом онога што је Русија могла да увезе због санкција, гурнуо је земљу у рекордни трговински суфицит - што значи да је оно што је Русија од продаје другим земљама зарадила далеко више новца него што је потрошила купујући у иностранству.
Рубља је након привременог пада ојачала, и обезбедила је готовину за владину потрошњу на пензије, плате и, изнад свега војску.
Кремљ је иначе још од санкција које су му уведене због Крима 2014.године предузео кораке да заштити економију. Компаније су почеле да набављају делове и храну код куће, а влада је прикупила огромне гомиле новца од продаје нафте и природног гаса. Отприлике половина тог новца је, међутим, замрзнута, јер је држана у иностранству.
Али, те мере су помогле, па се економија прошле године смањила за само 2,1 одсто, саопштила је руска агенција за статистику. Међународни монетарни фонд предвиђа раст од 0,3 одсто ове године што можда није сјајно, али свакако не и катастрофално, како је Запад очекивао.
Цена руске нафте ограничена је у међувремену, од децембра на 60 долара по барелу за земље попут Кине, Индије и Турске, а затим је уследио сличан лимит и европски ембарго на московско дизел гориво и друге рафинисане нафтне деривате прошлог месеца.
"Стручњаци са Кијевске школе економије кажу да ће се руска економија ове године суочити са прекретницом јер приходи од нафте и гаса падају за 50 одсто, а трговински суфицит пашће на 80 милијарди са 257 милијарди долара прошле године. Кажу да се то већ дешава: приходи од пореза на нафту пали су за 48 одсто у јануару у односу на годину дана раније, према Међународној агенцији за енергију", наводи овај лист.
Опет, нема консензуса ни око овога.
Експерт за руску економију у Немачком институту за међународне и безбедносне послове Јанис Клуге каже да би Москва вероватно могла да издржи чак и краткорочни пад прихода од нафте.
"Чак и смањење руских прихода од нафте за трећину било би озбиљан ударац за БДП, али не би довело до банкрота државе ни до краха. Мислим да од сада говоримо о постепеним променама у економији", рекао је он.
