Економија
Гастарбајтери најјачи инвеститори: У последњих десет година послали више новца од страних улагача
На основу података о географској структури дознака, највише новца шаљу рођаци из Немачке, чак 27 одсто, на другом месту је Швајцарска са учешћем од 13 одсто, док је родбина из Аустрије на трећем месту са 10 одсто
Дијаспора је највећи инвеститор у Србији. То потврђују и подаци Народне банке према којим је у протеклих десет година прилив страних директних инвестиција био 31,4 милијарди евра, док је онај од дознака наших људи који живе у иностранству износио 34,9 милијарди евра.
Прилив СДИ из године у годину се повећава, а изузетак је била једино пандемијска 2020. година, али је у 2023. достигао рекордни ниво од 4,5 милијарди евра. У истом периоду, гастарбајтери су рођацима послали више од пет милијарди евра.
"Расту прилива по основу страних директних инвестиција доприноси пре свега очувана макроекономска стабилност и повољни изгледи раста наше економије, о чему сведочи чињеница да се оне управо у последњих десет година значајно убрзавају и да је њихов растући тренд у Србији настављен и у условима повећане глобалне неизвесности и криза са којима се суочава цео свет. То говори у прилог чињеници да је Србија пожељна инвестициона дестинација и да су страни инвеститори спремни да улажу дугорочно у Србију", кажу за РТ Балкан из Народне банке Србије.
Највише новца шаљу рођаци из Немачке
Када је реч о приливу по основу дознака, из НБС истичу да је традиционално, годинама уназад, релативно стабилан прилив девиза из иностранства од око осам до девет одсто бруто домаћег производа долази по овом основу. Додају да су одређене промене у појединим годинама последица и економских дешавања из земаља из којих долазе, као и да су у условима повишених инфлаторних притисака обично већи приливи по овом основу.
Током 2023. године прилив по основу дознака износио је 4.997,6 милиона евра, што је на сличном нивоу као током 2022. године, када је био 5.028,7 милиона евра.
На основу података о географској структури дознака, највише новца шаљу рођаци из Немачке, чак 27 одсто, на другом месту је Швајцарска са учешћем од 13 одсто, док је родбина из Аустрије на трећем месту са 10 одсто. Следе Француска са шест и Хрватска са пет одсто.
Доцент Вељко Мијушковић са Економског факултета у Београду каже за РТ Балкан да високе дознаке из иностранства, односно новац који људи шаљу у своје земље порекла из иностранства, имају неколико добрих и лоших страна. С једне стране подстичу економију и смањују сиромаштво, а са друге може бити проблематична превелика зависност од дознака, као и нестабилност, али и могућност злоупотребе.
"Високе дознаке могу бити значајан извор прихода за земљу која прима новац, јер он може допринети економском расту, посебно у земљама које се ослањају на дознаке као значајан извор прихода. Оне могу побољшати животни стандард прималаца и њихових породица, посебно ако су намењене за основне потребе као што су храна, здравствена заштита и образовање и тиме доприносе смањењу сиромаштва. Дознаке могу помоћи и у смањењу зависности од једног извора прихода, што може допринети већој економској стабилности земље", објашњава Мијушковић.
Он напомиње да превелика зависност од дознака може бити проблематична, јер може допринети слабљењу домаће привреде "ако дознаке постану главни извор прихода за многе људе, то може смањити мотивацију за развој домаће привреде и запошљавање".
"Дознаке из иностранства зависе од економске ситуације у земљама из којих долазе. Економске кризе или политичке промене у тим земљама могу довести до смањења дознака, што може имати негативне последице по економију земље која прима новац. Ту је и могућност злоупотребе, јер постоји ризик да дознаке буду коришћене за нелегалне или неетичке сврхе, као што су прање новца или финансирање тероризма", каже Мијушковић.
Упркос тим потенцијалним проблемима, дознаке из иностранства по правилу имају значајан позитиван утицај на економију и животни стандард људи у земљама које их примају, под условом да се користе на одговоран и транспарентан начин, а он тврди да је то случај са Србијом.
Каква је корист од дознака за државу?
Дознаке из иностранства доприносе повећању девизних резерви земље, јер се обично примају у страној валути. Ово, напомиње Мијушковић, може бити корисно за подршку стабилности домаће валуте и за покривање спољнотрговинског дефицита.
"Новац од дознака може бити инвестиран у различите секторе домаће економије, што може допринети економском расту и развоју. Овај новац може бити коришћен за финансирање предузетништва, инфраструктурних пројеката или других иницијатива које могу стимулисати економију. Значајан су извор прихода за домаћинства у земљи која их прима, посебно за оне који су у економски тешком положају, што може помоћи у смањењу нивоа сиромаштва и побољшању животног стандарда оних који их примају", каже саговорник РТ Балкан.
Постоји одређена корелација између дознака из иностранства и страних директних инвестиција (СДИ), али ове две врсте капиталних токова имају различите карактеристике и мотиве.
"Док дознаке из иностранства обично представљају личне трансфере новца од појединаца који раде у иностранству ка својим породицама или домовини, стране директне инвестиције обухватају улагања компанија или појединаца у страну земљу ради стварања пословних или инвестиционих прилика. Заједничко им је да утичу на економски развој земље. Дознаке могу послужити као врста почетног капитала или средства за личне инвестиције, што може допринети развоју бизниса и предузетништва у земљи", наводи Мијушковић.
Он напомиње да дознаке могу послужити као индиректни извор капитала који подржава развој локалних предузећа и привреде. Оно што гастарбајтере разликује од страних инвеститора су, између осталог и државне субвенције, које су улагачи из иностранства у Србији обилато користили да би покренули своје бизнисе.
Економисти указују да се новац од дознака највећим делом троши за одржавање стандарда и потрошњу домаћинстава, а да свега један до три одсто дознака грађани искористе за покретање неког посла. Према незваничним подацима, око 25 одсто новца искористи се за куповину некретнина, па то делом објашњава и појачану потражњу за куповином станова.
