Економија
Трговци маслацу баш замастили цену: Зарачунавају бруто марже хране и веће од 70 одсто
Подаци истраживање о приходима од продаје прехрамбених производа које је урадио Републички завод за статистику показују да су просечне бруто марже намирница у првом кварталу прошле године износиле 14,9 одсто
За високе цене хране, на коју се троши највећи део зараде, потрошачи
често криве трговце. Да те оптужбе нису само субјективан осећај, потврдила је и статистика прегледом просечних бруто маржи намирница. Јер, тај "додатак" цени на појединим прехрамбеним производима, као што је маслац "тежак" је од девет до чак 76 одсто.
Подаци истраживање о приходима од продаје прехрамбених производа које је
урадио Републички завод за статистику показују да су просечне бруто марже намирница у првом кварталу прошле године износиле 14,9 одсто.
Скоро половину промета "деле" три највећа ланца
Статистика је трговце разврстала у две групе - "водећих 20" где су смештени велики трговински ланци и највећи прехрамбени снабдевачи и "остали", махом мањи трговци. Ова анализа показује да 20 водећих трговина на мало у укупном промету прехрамбених производа учествује са око 83 одсто, док је удео прва три трговинска ланца скоро половина укупног промета.
Код великих трговаца просечна бруто маржа је била 14,6 одсто, а код осталих 16,9 процената. Велики су највише надоградили цену маслаца - просечно 33,8 одсто, а најмање су се "уградили" код свежег шарана у просеку само четири одсто. С друге стране, мали продавци су највише просечне бруто марже имали код свеже пастрмке - скоро 35 одсто, а најмање од девет одсто код шећера.
"За разлику од групе 'Водећих 20', у осталим субјектима изван ове групе заступљене су и мале специјализоване трговине - месаре, рибарнице, које у свом пословању остварују више марже с обзиром на то да имају разноврснију понуду унутар исте групе производа, као што су риба, месо. Истовремено, ова група субјеката нема простора да ниске и негативне марже диверсификује на друге групе производа, као што је то случај код великих трговинских ланаца", пише у извештају РЗС.
С обзиром да међу великих прехрамбених снабдевачима, нису забележена
значајнија одступања у просечним малопродајним ценама, више марже код
појединих трговаца, у РЗС објашњавају се повољнијим условима при набавци
робе у односу на конкуренцију. Овакви резултати, како тврде, указују на то да раст цена највише потиче од високих трошкова производње, односно високе цене инпута у производњи.
Највеће разлике у просечним бруто маржама између великих и "осталих" трговаца у првом кварталу 2023. забележене су код свежег меса и рибе. Тако је бруто маржа водећих трговина код свежег прасећег меса била минус 5,1 одсто, а мањи трговци су просечно имали зараду од 14,1 процената. Велики је распон и на маржама на пилетини - код 20 великих је у првом кварталу прошле године била минус 0,5 одсто, а код осталих - 15,6 процената.
Исти је случај и са рибом. У промету шараном, "водећих 20" имају просечну стопу марже од 4,0 одсто, а "остали" пет пута више - 21,4 процената. Код пастрмке, велики калкулишу са бруто зарадом од 15,8 одсто, а мањи са чак 35 одсто. Овакве разлике је могуће објаснити тиме да велики трговински ланци прилагођавају своју продајну политику тако што послују са нижим маржама код врло осетљиве робе кратког рока трајања.
Водећи снабдевачи су, међутим, имали веће бруто зараде код маслаца и кафе. Статистика то објашњава разноврснијом понудом ове категорије производа, ширим асортиманом, затим сопственим трговинским маркама које имају велики трговински системи, повољнијим условима набавке од добављача.
