Гувернерка НБС: Трговци могу да смање марже, нек инфлација не буде неком брат, а неком рат

Трговци су повећали марже, па зато Народна банка Србије има проблем да врати инфлацију у границе циља од три, плус, минус 1,5 одсто, изјавила је јуче Јоргованка Табаковић, гувернерка централне банке.

Зато је, како пише "Политика", гувернерка позвала трговинске ланце да не користе тренутак и да инфлација "не буде неком брат - а неком рат".

Навела је да су трговинске марже групе малопродајних ланаца номинално веће у 2022. години, у односу на 2019. годину за 36,6 одсто, а до тог податка у НБС су дошли анализом финансијских извештаја пет малопродајних ланаца у Србији у протекле три године.

"Имајући у виду динамику трговинских маржи у малопродајним ланцима у Србији, уочава се простор да се стопа марже смањи без угрожавања функционалности трговине. Њихова стопа се константно повећава и кумулативно износи два процентрна поена прихода од продаје робе, односно са 24,8 одсто у 2019. години, она је у 2022. била 26,8 процената, што са другим факторима утиче на више цене", рекла је гувернерка представљајући августовски извештај о инфлацији.

Иначе, стопа трговинских маржи је процентуално изражено учешће марже у приходима од продаје робе. Марже су расле више од трошкова пословања трговаца.

Табаковићка је додала и да су малопродајне цене у посматраним продајним ланцима на сличном нивоу па се релативно бржи раст маржи у односу на конкуренте може приписати компаративно нижим ценама набавке.

То потврђује и чињеница да је промет релативно брже растао код продајних ланаца који су остварили веће повећање трговинске марже иако постоји сличност у погледу асортимана.

Табаковић, међутим, поручује да она не може никоме да наложи смањење маржи.

Челници НБС саопштили су и да се очекује да међугодишња инфлација  на крају 2023. године буде на нивоу од 8 процената. Она је на опадајућој путањи и у јулу је износила 12,5 одсто што је за 3,7 процентних поена ниже у односу на март када је достигла врхунац. Притом, податак о базној инфлацији која је снижена са 11,3 одсто у марту на 9,4 у јулу, указује на то да се за успоравање инфлације дугује не само паду светских цена енергената и хране већ и предузетим мерама монетарне политике НБС.

Према проценама НБС, очекује се да се инфлација врати у границе циља у другом тромесечју 2024. године што је нешто раније у односу на претходну пројекцију.

Централна банка процењује да би пад међугодишње инфлације био већи да током маја и јуна услед неповољних агрометеоролошких услова, тачније обилних падавина, цене поврћа нису неуобичајено порасле.

Што се тиче просечне и минималне плате у Србији, оне би, како уверава заменик генералног директора Сектора за економска истраживања и статистику НБС Милан Трајковић, могле да у року од три до пет година покрију просечну минималну потрошачку корпу.

"Ако гледамо покривеност потрошачке корпе, последњих десетак година та покривеност и минималне и просечне потрошачке корпе је расла, са 60-65 одсто на 80-85 одсто, зависи о којој је конкретно години реч. У Србији никад просечна плата није покривела просечну потрошачку корпу, од кад постоје подаци", нагласио је Трајковић.