Само један графикон који су објавиле Америчке федералне резерве (ФЕД) открива чему заправо служи америчка економија. Подаци ФЕД-а, ако се читају на прави начин, могу да покажу чији је интерес био штампање новца последњих година.
Плава и црвена линија на графикону, узете саме за себе, довољно говоре о раслојавању друштва и преливању новца у џепове богатих.
Плава линија показује укупну нето вредност која је у протеклих десетак година, од последње економске кризе достигла ниво нижи од шест билиона долара, који држи 50 одсто становништва САД, док црвена линија показује колико је припало најмоћнијима. Чак 22 билиона долара, "пригрлило" је 0,1 одсто богаташа.
Током полемике о америчком дугу "Фајненшел тајмс" је писао да је раст дуга последица расипности политичара у Вашингтону, али да је проблем у ствари системски, јер су Американци принуђени да бирају између растућег дуга и повећане незапослености углавном због нивоа неједнакости прихода у њиховој земљи. Раслојавање је продубљено великим трговинским дефицитом САД – који је нагло смањио потражњу међу потрошачима, тако да је раст неједнакости прихода кључни покретач дуга.
Пошто богати штеде много већи део свог прихода него радници или средња класа, а користе много мањи део за потрошњу, растућа неједнакост прихода аутоматски смањује укупну потрошњу и повећава штедњу ефективним трансфером прихода од великих потрошача (обичних Американаца) високим штедишама (богатима).
"Блумберг" је недавно писао да је улазак у један одсто најбогатијих људи у Сједињеним Америчким Државама постаје све тежи задатак и да је сада потребно најмање 5,8 милиона долара да би се придружили ешалону најбогатијих. То је готово 15 одсто више него пре годину дана, показало је истраживање светске агенције за некретнине и саветовање у овој области "Најт Френк".