Економија

Произвођачи гомилају залихе пелета: Да ли ће блага зима и пуна стоваришта спустити цене огрева?

У фабрикама су нагомилали залихе, а сада се суочавају и са падом цена, јер је због мање тражње у читавој Европи готово стао извоз. На стовариштима, међутим, кажу да им се не исплати да продају пелет испод цене по којој су га набавили
Произвођачи гомилају залихе пелета: Да ли ће блага зима и пуна стоваришта спустити цене огрева?Getty © Yavuz Arslan

Блага зима је ове године обрадовала потрошаче пелета и огрева, али произвођачи и продавци кажу да једва преживљавају ову сезону. Магацини су пуни, потрошња је минимална, а огрев се не може продати ни по набавној цени.

У фабрикама су нагомилали залихе, а сада се суочавају и са падом цена, јер је због мање тражње у читавој Европи готово стао извоз. На стовариштима, међутим, кажу да им се не исплати да продају пелет испод цене по којој су га набавили.

"Нико ништа не купује, ова година је пропала. На лагеру је остало доста пелета, али није то кварљива роба, па ћемо сачекати. Дрва су на палети 14.600 динара, а пелет је 34.600 динара. То је цена која је била током целе зиме. Не верујем да ћемо снижавати цену пелета, јер не можемо да продајемо испод набавне цене, то може само произвођач. Док не продамо оно што смо набавили, толико ће коштати", каже за РТ Балкан Тања Апрцовић Пејовић са београдског стоваришта "Копаоник".

На стовариштима у Србији, међутим, цене пелета су ипак повољније. У зависности од врсте и произвођача, су од 25.000 до 30.000 динара. Производње пелета је прошле године први пут пала испод 400.000 тона, што је за око 20 одсто мање у поређењу са 2021. годином, која се сматра рекордном по производњи пелета у Србији.

Професор Шумарског факултета у Београду Бранко Главоњић каже да је блага зима утицала на пад потрошње, па самим тим и на пад потражње за огревним дрветом и да су цене огревног дрвета између 10 и 15 процената ниже у односу на јануар. У зависности од региона Србије, цена огревног дрвета је јефтинија од 700 до 1.500 динара. Највећи пад цена забележен је у региону Западне Србије и Шумадије. У овом тренутку цене су ниже између 1.000 и 1.500 динара, док је у Београду то снижење било између 700 и 1.100 динара.

"Цене пелета су ниже за 4.000 до 6.000 динара, односно између 15 и 20 процената у поређењу са ценама које су биле средином јануара ове године. Имајући у виду изузетно смањену потражњу, велике залихе и код произвођача и у каналима продаје, реално је очекивати још једно појефтињење огревног дрвета у наредним месецима. Када ће то бити, тешко је тачно рећи, у овом тренутку, имајући у виду да је последње појефтињење било пре два дана", рекао је Главоњић за РТС.

Професор је навео да се цене пелета домаћих произвођача на већини стоваришта крећу између 25.700 и 28.500 динара, али да може да се купи и за 22.000 динара. 

"То је један од парадокса ове тешке кризе које је погодила фабрике пелета од којих су неке биле принуђене да продају пелет испод цене коштања да би дошле до обртних средстава како би могле да исплаћују рате кредита, лизинга и свих осталих трошкова које имају у овом тренутку", објаснио је Главоњић.

У Србији 91 фирма производи пелет, а међу њима је највише малих и средњих произвођача. Од шест великих фабрика за производњу пелета, само једна је радила од почетка године до данас, док остале фабрике или нису радиле или су радиле са прекидима.

"Произвођачи су се обратили Влади Србије за помоћ, Влада је показала велику заинтересованост да им помогне и сада заједно траже одређене мере и очекујемо да ће оне бити донете у најкраћем року. Најважније је да мере које Влада буде донела заиста у кратком року помогну фабрикама да преживе кризу залиха, јер је јако битно да сачувамо домаћу производњу зато што је она окосница домаће потрошње", навео је Главоњић.

Подсећа да је Србија највећи потрошач пелета у југоисточној Европи са годишњом потрошњом између 450.000 и 490.000 тона.

image