Неке земље забрањују руске платне картице "мир": Каква је ситуација у Србији

Јерменија и Киргистан су најавили да ће почетком априла прекинути промет руским платним картицама "мир". Како су саопштили локални платни оператери, разлог за прекид сервисирања трансакција руском картицом је "ризик од секундарних санкција у вези са сопственом платном инфраструктуром". 

Национални систем платних картица (НСПК) као оператер за картице "мир" основан је 2014. године, грађани Русије могу да користе националне платне картице "мир" и у иностранству, у земљама где су ове картице прихваћене, па и у Србији.

У Народној банци Србије кажу за РТ Балкан да се ове картице могу користити на глобалној прихватној мрежи "унион пеј" картичног система и да се њима може плаћати на више од 70 одсто ПОС терминала, као и на више од 80 одсто банкомата.

Киргистан најавио: Избацују руске платне картице "мир"

"Успоставили смо сарадњу са кинеским националним картичним системом 'унион пеј', у оквиру које је омогућено прихватање 'унион пеј' картица на 'динакард' прихватној мрежи у Србији. Као резултат ове сарадње, према актуелним подацима добијеним од банака, од укупног броја инсталираних ПОС терминала у Србији, који прихватају 'динакард', на 94.613 или 71 одсто је омогућено прихватање 'унион пеј' картица. Од укупног броја банкомата на којима се прихватају 'динакард' картице, 2.417, односно 81 одсто прихватају 'унион пеј' картице", кажу у Народној банци Србије за РТ Балкан.

Ово практично значи да је на наведеном броју терминала у Србији омогућено несметано коришћење свих "унион пеј" картица, па тако и руских картица "мир".

Јерменија више неће користити руске платне картице "мир"

Национални систем платних картица је, након што је Русија вратила Крим, уведен управо за случај да међународни платни системи престану да функционишу. Већ тада државне организације су постепено престале да користе "виза" и "мастеркард", а на картице система "мир" почело је исплаћивање пензија, социјалних давања и плата запосленима у државним установама и организацијама.

Како Руси плаћају у Србији

Што се тиче платних трансакција које грађани Русије обављају преко банака у нашој земљи, с обзиром на санкције које су уведене Руској Федерацији, из НБС указују да прописи у Србији не обавезују банке да примењују листе санкција које су усвојили органи Европске уније или неких других држава, што значи да са аспекта законодавства наше земље нема сметњи да грађани Руске који имају отворене рачуне код домаћих банака обављају плаћања преко тих рачуна.

"Међутим, треба имати у виду да највећи број банака у Србији послује у складу са пословном политиком групација којој припадају, пре свега из Европске уније, те с тим у вези примењују и ове листе санкција. То има за последицу да поједине банке примењујући процедуре утврђене на нивоу финансијске групе, одбијају да успоставе пословни однос или да врше платне трансакције за држављане Руске Федерације и привредна друштва чији су власници држављани Руске Федерације", наводе у НБС.

На питање да ли грађани Русије могу да подижу новац са банкомата преко свих банака у нашој земљи или постоје нека ограничења с обзиром на санкције које су уведене Русији, из НБС одговарају да банке регулишу своје пословање, поред примене законских одредби и применом унутрашњих аката, тако да саме уређују да ли ће или не прихватити платне картице држављана Русије на својим банкоматима.

Када су у питању услуге плаћања, коришћења онлајн банкарства и онлајн куповине преко пословних банака у нашој земљи, услов за коришћење тих услуга банке је да клијент, без обзира на земљу његовог порекла, у тој банци има отворен рачун, као и расположива депонована средства на том рачуну.

МСП Русије: Стварамо нове системе плаћања, независне од Запада

"Законом о спречавању прања новца и финансирања тероризма су прописане мере које предузимају обвезници, у које спадају и банке, приликом успостављања пословног односа са странком као и приликом вршења трансакција, ради спречавања и откривања прања новца и финансирања тероризма", напомињу из НБС.

Они наводе и да, у складу са Законом о банкама, свака банка слободно одлучује о избору клијента, што значи да оне нису у обавези да клијенту одобре одређену финансијску услугу, већ одлука о томе спада у домен пословне политике којом свака банка уређује своје пословање, односно начин и услове под којима пружа одређене финансијске услуге. То, како објашњавају, може довести и до тога да банка одбије извршење захтеване услуге, у конкретном случају да не прихвати платну картицу држављана Русије.